Underground slikar, lucidni medijski komentator, lider Supernauta, Đile, Manijak i Frankenštajn …o Frankenštajnima, United States of America, atletičaru Rokyju Eriksonu, a o televiziji – nikad!
Omiljeni album?
Joe Byrd – sve što je uradio sa Field Hippies i United States of America davne 1968. je vrhunska satira, a zato je „nagrađen“ sa više od 20 godina zabrane štampanja tih albuma. Divan primer sklanjanja problematičnih sadržaja od oka (i uveta) javnosti. Snakefinger je kasnije citirao Byrdov U.S.A. kao velike uzore. To je, možda, jedan od prvih primera primene kolažiranja u muzici... a la kubisti ili tripovi Williama S. Burroughsa.
Film?
Uh, ja ne volim te autorske filmove koji brinu koliko je nepravdi u ovom svetu. Mislim da je trka filma sa literaturom ili aktivističkim novinarstvom mrtva trka. Film je vizuelni medij (tako kažu) i da je više ljudi koji o tome misle bio bi mnogo zanimljiviji. Ali eto, ljudi vole priče...kako kaže Mesija: „Zar se vama samo u pričama da govoriti o carstvu nebeskom?“
A ako moram da biram film, onda oba Frankenštajna od Jamesa Whalea. Baš savršeno! Totalna gotika. Svaki kadar je slika.
Knjige?
Hubert Selby i Louis-Ferdinand Céline. Od obojice su prevedene samo po dve knjige, što je simptomatično. Dve je dosta? Kad kažu „realizam“, ja uvek pomislim na njih dvojicu. Selby ima taj začudni stil da sebe kao naratora potpuno potisne. Nema moralne pridike, nema velikog etičkog zaključka... a piše jezivo. Kao kamera. Bez imalo empatije za svoje junake.
TV emisija?
TV nikad, hvala lepo.
Sajt?
Torenti i The Saatchi Gallery. Dobar im je chat room. International art neurotics. Ima tamo par odličnih tipova i verovatno će biti priznati kao veliki umetnici u 25. veku. Možda i pre...
Pesma za koju bi voleo da je tvoja?
You can never come down od Field Hippies. Acid himna, podseća malo na Jefferson Airplane, ali je potpuno suicidna pesma. U stvari, to je bad trip himna, ali tekst je tako monumentalno nepovezan da sugestivno simulira sve fantazme cerebeluma prilikom detonacije.
Slika za koju bi voleo da je tvoja?
Bilo koja od George Grosza. Grosz se hvalio da je imao najviše slika na izložbi Degenerisana umetnost koju je dr Goebbels priredio u Minhenskoj policijskoj stanici trideset i neke. Čak više i od Otto Dixa.
Hobi?
Šta je to hobi?
Sportista?
Roky Erickson. Sport bi trebao da ide do granica ljudske izdržljivosti, a Roky... on je išao i dalje. I eto, nije nam se vratio.
Putovanje?
Samo u LA. Nigde više ja ne bih išao. Meni je tamo super, mada se ništa ne dešava. A i šta da se dešava na +50º non-stop. Imaju neke dobre galerije, bolje nego Njujork. Ta njujorška scena je strašno dosadna. A i sav rock-punk-sleaze je tamo.
Za koga navijaš? Kako?
A za koga bi trebalo da navijam?
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?
Snakefinger, Roky Erickson, Mark Stewart, George Grosz i Skip Williams. Večeraćemo u Pandemoniumu, kad se budemo konačno videli.
Ko je tvoj alter-ego?
Snappy Sammy Smoot, hipi imbecil koji misli da su svi ljudi dobri, a ovaj svet najbolji od svih mogućih... i redovno nagrabusi. Snappy Sammy Smoot je volterijanski strip junak koga je stvorio Skip Williams. Vrh.
Šta voliš da misliš o sebi?
Sve najgore.
Da li psuješ? U kojim prilikama?
U svim prilikama, mada je glupo snimati psovke na CD. To mi je nekako kao Bora Čorba i hip hoperi. Bez veze. Pa, bar da umeju da psuju! Replikanti.
Šta bi probao, a još nisi?
Cijanid.
Šta bi poneo na pusto ostrvo?
Četkice i slikao bih pejzaže. Kažu da pejzaže možeš da slikaš samo kad stvarno nemaš ništa drugo da radiš. I potpuno su u pravu.
Šta je performans?
Rok koncert, to je performans. Još kad bi istoričari umetnosti to mogli da shvate... ali neće nikada.
Bojiš li se starosti?
Svi strahovi su izmišljotina nespremnog uma.
Da li si hedonista ili boem?
Nijedno. Ja sam ljubitelj umetnosti.
Gde goste vodiš na večeru?
Na orijentalnu kuhinju... ali ti restorani se u Beogradu začas profušere. Bangkok je bio dobar. Zato ga više i nema.
Povezani članci:
|
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari