Sparksi još ne pokazuju znake umora: bratski duo koji zajedno broji 120. godinu mladosti, nedavno je izbacio 21. album. Exotic Creatures of the Deep je promovisan u Londonu od 16. maja do 11. juna, kada su Ron i Russell Mael održali 20 koncerata na kojim su svirali pesme sa 20 prethodnih albuma, plus po jednu novu
Zabava još traje...
... Iako je teško objasniti zašto je neko poput braće Mell - ljudi sposobnih da napišu savršenu pop pesmu poput, evo, Good Morning - već skoro 40 godina osuđen na život pod medom i pelinom premazanim statusom „kult benda“. Za to vreme, njihovi naslednici skoro bez problema dolaze do uspeha u velikom stilu: Siouxsie & the Banshees, Depeche Mode, Faith No More, Erasure, Franz Ferdinand...
Ako se radi o hirovima gospođice Fortune, koja se počesto zna gorko da se našali na zabavama u igralištu pop muzike, možda se objašnjenje krije u činjenici da su The Sparks od samog početka bili paralelni svet za sebe unutar celog pop univerzuma. Formalno gledano, kombinacija suludih melodija i egzibicija, specifičnog falseta, groteksnog odevnog imidža i još bizarnih tekstova kojima je samo nebo bilo granica, početkom teških stadionskih 70-ih su unapred bili osuđeni na boravak u senci.
The Sparks su bili too many i too early: glem-pop pre glem-popa, pank pre panka, rep pre repa, trip-hop pre trip-hopa... i tako već 37 godina. U okeanu pop muzike, oni su celo vreme bili samo - Exotic Creatures of the Deep.
Zabava, humor, ironija, cinizam i čaplinovsko-vorholovske provokacije bili su i ostali jedno od njihovih najjačih oružja, a kad ga prati jednako uzbudljiv instrumentarij rađaju se pesme poput (She Got Me) Pregnant, Let The Monkey Drive, This Is The Renaissance, Likeable'... koje od ovog albuma prave jedan od najboljih trenutaka tekuće produkcije.
The Sparks se jednako se ludo zabavljaju u ubitačnoj Lighten Up, Morrissey („She won't have sex with me / No, she won't have sex unless it's done with a pseudonym) ili na svoj račun u I Can’t Believe That You Would Fall For All The Crap In This Song. Dobra zabava je, na kraju krajeva, oduvek i bio prvi cilj Sparksa, plemeniti posao koji je pod teškom vladavinom netalentovanih i pretencioznih postao redak kao suvo zlato.
I na kraju, Good Morning u kojoj Ron Mell dramatično ispoveda "Thank you God for something rare as this”, stvarajući odu čistom hedonizmu i dobroj zabavi toliko lako da vam ne preostaje ništa drugo osim da ponovo pritisnete plej.
Povezano:
Hello Young Lovers – recenzija albuma (2006)
Audio:
Good Morning
Lighten Up, Morrissey
(She Got Me) Pregnant
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikola (gost)
| 26.07.2008. 14.11.40
Matorci su i dalje majstori, nema sta. Ovo Zvuci sveze kao da im je 18 godina!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.