Američka petorka Black Kids je propustila priliku da uz Vampire Weekend postane najatraktivniji ovogodišnji indie pop novitet. Blago melanholičan, ali i veseo, spontan i šarmantan izraz s debitantskog EP-ja postao je previše komercijalan i običan
Stara priča o napumpavanju benda koji u katalogu ima tek nekoliko singlova pokazala je svoje crno lice na crnoj deci iz Džeksonvila. Zapravo, ova tri momka i dve cure doživeli su overhajp sindrom čak i pre prvog singla, zarazne kjurovske syntho skakalice I'm Not Gonna Teach Your Boyfriend How To Dance With You, čiji je vek trajanja, zbog previše repetitivne strukture, realno kraći od otvorenog mleka u pustinji Gobi.
Povod za nova javljanja raznoraznih muzičkih Nostradamusa, koji su u Black Kidsimaosetili “the next big thing“, bili su njihovi, za takvu vrstu muzike bezobrazno sirovi i nesvakidašnje energični nastupi, koji su kasnije verodostojno preneti na EP Wizard of Ahhhs.
Skoro da je sve štimalo u tih 15 minuta. Pretrpan efektnim pop udicama, neskrivenim vajbom 80-ih, setnim pevušenjem, postpunkerskim bas deonicama i izrazito melodičnim klavijaturama idealnim za akrobacije i euforiju na podijumu, EP je opravdano nagovestio visoke domete benda koji bi mogao da obeleži sezonu.
Da, sve smo to već previše puta čuli, ali u njihovoj interpretaciji delovalo je tako sveže i privlačno. Činilo se da Black Kids mogu da postignu ono o čemu su neki drugi klinci, poput Cold War Kids, mogli samo da sanjaju: The Killers s pravim indie stavom, pa i The Cure svoje generacije.
No, osim ako ne svirate noise, grindcore ili neku sličnu ekstremnu formu, teško da možete izaći u javnost sa albumom u trajanju pauze između dva fudbalska poluvremena. Za razliku od Britanaca Foals, takođe pretendentima na pomenutu titulu, Black Kids su sve svoje poznate stvari uvrstili na full-length premijeru.
Taj potez jeste legitiman (iako ne baš kreativan), ali problem je u tome što je krajnji produkt samo mutirani Wizard of Ahhhs + restlovi. Ovo „mutirani“ je u sasvim nesrećnoj, Bibop i Rokstedi konotaciji, što je zasluga Bernarda Butlera (Suede, The Tears, solo karijera, pronalazač talenata) i njegove “tražim novu Duffy“ produkcije.
Zaista, iz starih pesama kao da je isisana sva živahnost, duhovitost i neposrednost. U želji da pesme načini što prijemčivijim za radio-stanice kojima je i James Blunt death metal, Bernard je, pored kitnjastog zvuka, insistirao na promeni pojedinih aranžmana i na taj način klincima prilično poremetio izvornu koncepciju.
Tako je, na primer, ubedljiv refren s tužnjikavim robertsmithovskim vokalima u aktuelnom singlu Hurricane Jane zamenjen nekakvim povicima koji kao da su potekli s demo snimaka braće Hanson, dok je uvodna Hit The Heartbrakes pretrpela hemijsko čišćenje tonova koje bi odstranilo i tragove crnog vina s bele haljine, što je, naravno, istrebilo i poslednji tračak duše u njoj.
Ostatak repertoara je uglavnom podlegao opisanoj bernardizaciji, iako je ona, ruku na srce, proizvela nekoliko hitova. To se u prvom redu odnosi na poletnu Listen To Your Body Tonight, koju spasava upečatljiv refren i šarm 80-ih, i Love Me Already, koja bi mogla da prođe i kao solidna B-strana ne baš zapaženog nastavka Bloc Partyja A Weekend In The City. Međutim, pregršt opštih mesta, prekomerno euforičnih i mestimično infantilnih momenata u ostalim numerama pokazuju da su ovaj album isforsirali mediji željni novih senzacija.
Hit the Heartbrakes
Posle ovakve premijere Black Kids su bliži statusu manje domišljate američke verzije britanskih veseljaka The Go! Team, nego daleko ozbiljnijim bruklinskim sastavima MGMT i White Rabbits, s kojima su ne tako davno delili veštinu da suptilno i uspešno uvuku melanholiju i psihodeliju u podijumski pop/rock.
Na preoštre kritike moglo bi se uzvratiti tvrdnjama kako je “sve to samo dobro zabava”, ali takav prigovor bio bi opravdan jedino u slučaju da već ne postoji svest kako Ameri stvarno mogu bolje.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ante Djapic (gost)
| 24.07.2008. 10.41.11
Kad stize album na Dorcol?
-
Haris Kalabic (gost)
| 24.07.2008. 10.56.42
hm, "black kidz"? rasizam na popboksu?
-
Stanarevic (gost)
| 24.07.2008. 11.44.05
Hmm, za razliku od autora teksta, ja nemam nista protiv skretanja Black Kids ka nesto meksem zvuku... Sta vise, to je njihovo legitimno pravo, i bilo bi stimulativno za muzicku scenu kada bi vise "indie" bendova pokusalo da se uz minimum kompromisa priblizi siroj publici. Ovakav puristicki stav srpskih bendova (a i kritike, koja je razapinjala na krst svakoga ko pokusa da izadje iz "intelektualnog" zabrana i svidi se publici kojoj je Pink dugme "1" na daljincu) je dobrim delom odgovoran za cinjenicu da u Srbiji vise ne postoji pop-rock mainstream.
-
Rac-Q (gost)
| 24.07.2008. 11.57.03
Uveliko se slažem sa Stanarevićem!
-
lament nad mejnstrimom (gost)
| 24.07.2008. 12.31.53
proglasiti kritiku krivcem za nepostojanje mejnstrima, i uopste za postojanje ili nepostojanje bilo cega je... necu nikog da vredjam.
-
Nikola (gost)
| 24.07.2008. 15.03.26
Vidis, ja se uopste ne slazem sa Stanarevicem i smatram da je kritika jako dobra. Ona ne sugerise da je mejnstrim kao mejnstrim los, vec da je los kad se radi na los nacin, bas kao sto to cine Black Kids. Podrzavam i ocenu i konacan sud.
-
aleksa sekic (gost)
| 24.07.2008. 15.19.13
djapicu, dodji u rakija bar u dobracinu 5, cuvacu ti album!
-
simke_kosmos (gost)
| 24.07.2008. 16.39.29
mogu da se slozim sa recenzijom, ali opet su mi Black Kids interesantniji od Vampire Weekend-a... nekad je i bolje skliznuti u mainstream ako to bend
zeli, nego ostati ozbiljan a pritom ne reci nista! ovako Black Kids-ima je oprosteno, jer i ne pretenduju da budu underground (ista stvar se desila i De Novo Dahl-u, Mando Diao-u, a desice se i Joe Lean-u & The Jing Jang Jongs-ima!)... sve u svemu, proklet bio Bernard Butler... i ostalim upeglanim producentima:)
-
Sony (gost)
| 24.07.2008. 18.25.19
Mislim da nisi u pravu za Mando Diao, taj bend itekako dobro zivi od muzike, tj. prodatih nosaca zvuka i koncerata.
Meni se licno EP Kidza svideo, imao je tu detinjastu The Cure energiju, ali me je asocirao i na Arcade Fire. Album nisam jos preslusala, ali po tome sto ljudi pricaju tesko da imam cemu da se radujem.
-
doqtor (gost)
| 24.07.2008. 19.28.31
Slazem se s recenzijom, pred par mjeseci nakon preslusanog (produzenog)EP-a imao sam velika ocekivanja za nadolazeci album. Uglavnom, skoro sve dobro sto su pokazali na EP-u sad se komercijaliziralo, i to jako jako lose. Vise se ne usudim ni slusati album, a tesko mi je slusat i EP kad shvatim sto su prokockali :(
-
uzeh metlu (gost)
| 24.07.2008. 22.00.12
u zivotu mi se nije desilo da mi na prvo slusanje nesto bude toliko odvratno slash odbojno kao i'm not gonna teach your boyfriend... ovo ne zasluzuje ni da mu se pruzi sansa.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.