(PGP RTS)
U novom pokušaju Ane Stanić da se još jednom uzdigne metar iznad asfalta pomažu joj Sky Wikluh i Arsen Dedić
Ana Stanić je žena od karijere. U danima kad je pevala u gotovo skatološkom projektu Moby Dick, muzika je bila u trećem planu (bar se nadam); kasnije, kad se pojavila sa prvim solo albumom Metar iznad asfalta - osvežena, mlađa, lepša - muzika je izbila u drugi plan, dakle na pravo mesto kad je u pitanju žena od karijere. Odmah iza stajlinga, marketinga i ostalih ingova kojih me sada mrzi da se prisećam.
Bio je to pravi gitarski pop za publiku koju muzika ne zanima puno.
Deceniju kasnije, evo još jednog u nizu pokušaja Ane Stanić da se etablira kao ako ne baš ultimativna, a ono bar jedna od vodećih pop pevačica na ovim prostorima namenski osmišljenih za devojke u -aestim i 20-im, a i one malo starije, koje muzika ne zanima puno.
Sada već potpuno nesposoban da se istinski povežem sa takvim vidom primenjene muzike, novi album Ane Stanić pokušaću da sagledam što objektivnije.
Plej.
Uf. Izdržao sam ravno 34 sekunde prve numere, koja se zove isto kao i album. Za to vreme, čuo sam možda i najbanalniji ritam koji je 21. vek za sada ponudio, a Ana je svojoj to se valjda i danas zove simpatiji rekla kako je tužno što sebi pridaje značaj, i pomenula tripovanje. Možda u daljem tekstu nudi neku bolju opciju – čemu bi to čovek trebalo da pridaje značaj a da to ne bude tužno? Konsultovaću buklet.
"Pustim te malo posle ti dupe pomeram". Ima i nešto na francuskom; ako me oskudno poznavanje ovog jezika ne vara, a ne bih rekao, Ana naziva dotičnog mladića psom. Ma, sto posto je tako: ide uz nalog "dole dečko", koji se u pesmi javlja više puta.
"Muzika, tekst, aranžman, produkcija, gitare, bas, klavijature, programing: Sky Wikluh".
Sledeća. Naslov uliva strepnju: Klinka. (Mada u Windows Media Playeru piše "Klinika".) Muzika: Ana Stanić, tekst: Alka Vuica. Ova bar nije uznemirujuća.
"Video si me, znam, okrenuo glavu, kako bez veze, imaš problem u stavu", veli treća. Izdržao desetak sekundi. "Muzika, tekst, aranžmani, produkcija, gitare, bas, klavijature, programing: Sky Wikluh". (U pesmu je upakovana i referenca na Wikluhov solo rad – "ne znam u čemu je problem, ortaci ne znaju".)
Mislio sam da možda preskočim sledeću, ali muzika i tekst su Ana Stanić, a aranžman i produkcija Mirko Vukomanović, čovek iza Metra iznad asfalta. 3, 4... Pola gitarski pop, pola r’n’b. "Ne znam kuda me vode godine, da l’ mi spremaju neke priče srećnije“.
Onda opet brate Wikluh; ni ovu ne smemo da preskočimo, jer je sudeći po tekstu u pitanju ideja srećne ljubavi. Koja, doduše, ovde podrazumeva "ništa mi ne tražiš, a daješ mi sve". Ako je suditi po ovakvom rezonovanju, nemojmo se iznenaditi ako i sledeći Wikluhov solo album dobrim delom bude posvećen nemanju sreće u ljubavi.
Anina potpuno autorska I to je ljubav nudi znatno drugačiji pristup partnerskoj vezi, što osvežava, ali je ova (pretežno gitarska) numera otužno neubedljiva, pa i povremeno banalna.
(...)
Druga polovina albuma udomila je, mada prekasno za iole povoljan opšti utisak, dve sasvim podnošljive pesme: baladu Bežim od sebe sa melodijski efektnim strofama (mada ne i refrenom), te Wikluhovu Reci mi sve.
Stilska kaša najčudniju komponentu dobija pred sam kraj: stihove Bioskopa napisao je Arsen Dedić; svira Big Band RTS-a. Iako ne može ništa Arsenovoj reputaciji, numera zvuči usiljeno i bledunjavo.
Više nisi moj feat. Sky Wikluh
Zanatski, ovaj album je blago rečeno slabašan, uprkos tome što je Sky Wikluh ekstremno logičan kandidat za srpskog Timbalanda.
Umetnički, ovo izdanje je, da se ne lažemo, potpuno ništavno, iako beleži još jedan pokušaj starog lisca Arsena Dedića da oplemeni lik i CV jedne dosta mlađe žene od karijere.
Vizuelno, znatno razgolićena Ana na omotu nije neinteresantan prizor, mada je prst na usni na front kaveru možda malo tu mač, kao i četiri Ane Stanić u gaćama koje vrebaju ispod samog diska.
O vrednosnom sistemu koji Sudar promoviše mogao bi se napisati poseban esej; recimo da je ovde dovoljno konstatovati da je... konfuzan.
Ako je ovaj album nekakav pokazatelj, a jeste, bolji dani za srpski pop namenjen onima koje muzika ne zanima puno još uvek su iza horizonta.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari