(Earache)
Pronašavši inspiraciju u uvrnutom dnevniku duševnog bolesnika i ubice svoje supruge, švedska sludge/postmetal atrakcija Cult of Luna na petom ostvarenju sjedinjuje reinkarniranu silinu s najmračnijim i najmelodičnijim trenucima u dosadašnjoj karijeri
Nije lako snaći se u vrtlogu termina kojima se označava moderna ekstremna muzika, jer su neki od njih previše slični, dok su drugi potpuna nebuloza.
Postmetal i sludge su primer kategorija koje imaju dosta zajedničkog. Ovi muzički mešanci oslanjaju se na hardcoreovske krike, a “metalsko” pronalaze u masivnim i teško distorziranim doom metal rifovima, spuštenom štimu i zgusnutoj produkciji, od koje prozori iskaču iz štokova, a šoferšajbne pucaju poput dosadnih novogodišnjih petardi.
Međutim, dok sludge dosta koketira sa southern i stoner rock prizvukom, postmetalci se trude da budu što veći umetnici i uplovljavaju u teritorije koje nisu nimalo bliske tradicionalnom heavy metalu, kao što su shoegaze, postrock ili ambient.
Razrađujući zaostavštinu koju su ostavili protopredstavnici Neurosis, Godflesh, Melvins, Crowbar, pa u nekoj labavijoj verziji i Tool i Helmet, pojedini post i sludge metal bendovi su uspeli da održe svežinu u čvrstom gitarskom zvuku i u dobroj meri se, zahvaljujući njima, o metalu i u širim krugovima ponovo priča afirmativno.
Mnogočlani ansambl Cult of Luna iz severnog Umea – univerzitetske prestonice Švedske i doma mnogih poznatih muzičkih pojava (Refused, Meshuggah, Lisa Miskovsky) – zapravo je hibrid koji spaja atmosferičniju stranu sludgea i metalskiju postmetala.
U poslednje vreme ovi Skandinavci su se ustalili na mapi progresivne gitarske muzike kao najubojitiji evropski odgovor na američka dešavanja. To se pre svega odnosi na sastav Isis, koji je albumom Oceanic najpreciznije definisao sâm postmetal i takođe učinio najviše na njegovoj popularizaciji, približivši ga čak i mainstreamu.
Koncept njihovog petog studijskog izdanja nastao je iz dnevnika Holgera Nilssona, naslovljenog kao Priče iz večnog kraljevstva, koji je bend pronašao u prostoriji za vežbanje, na mestu gde se nekada nalazila mentalna institucija. Na prvi pogled jedna nepovezana tolkienovska fantazija, u kojoj su akteri ljudi-sove i ljudi-drva, dobila je sasvim drugu dimenziju kada su članovi u medicinskim dosijeima ustanovili da je dobroćudni Holger brutalno udavio svoju ženu i u dnevniku krivicu za taj zločin pripisao fiktivnom liku Uginu.
Istinito ili ne, takvo otkriće je njima pogodovalo kao prevremena penzija Justine Henin najpoznatijim srpskim „drugaricama“, jer je pružilo savršenu podlogu za mračan album kojem se težilo. Pored toga, na tako (doslovno) ludačkoj pozadini, Šveđani su uspeli da se muzički redefinišu, razmahavši se u opsegu primarnog turobnog tonaliteta, uz intenziviranje melodičnosti i žestine.
Njihov glavni adut oduvek je bila mogućnost da isporuče frapantno veliku količinu energije kroz razorne rifove, i to brzinom kojom se koala kreće uz eukaliptus. Na najnovijoj ploči tu tezu najslikovitije dokazuje 12-minutna odiseja Ghost Trail, koja kombinacijom mamutskih akorda, ekstremnih prelaza i melodičnog soliranja otkriva novo lice momaka iz Botnijskog zaliva.
Eternal Kingdom (Varšava, 18.06.2008)
Pri jednostavnom opisu, Eternal Kingdom bi mogao da deluje kao korak unazad; trendovi unutar te tzv. postmetal struje pokazuju tendenciju ka što većem korišćenju čistog vokala i omekšavanju zvuka do mere pri kojoj bi pojedinim predstavnicima pre mogla pristajati ambient pop etiketa nego neka ekstremnija.
No, delotvornost ploče upravo leži u njenoj beskompromisnosti i odbijanju da esenciju crpi iz oprobanih recepata. Žestok do srži, ali s dovoljno mirnih momenata i lepih melodija, Eternal Kingdom je sumorni zapis sonične oluje, kojim je Cult of Luna povratio iskonsku silinu ranih radova i s dovoljno svežine nastavio uspešno da se kreće netaknutim prostranstvima post-Neurosis pakla.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari