Novi Sad – nova nada

Prošlogodišnji novosadski Nacionalni filmski festival doživeo je gotovo uniformne pokude. Slaba organizacija, neodgovarajući tehnički uslovi, usiljeni glamur crvenih tepiha i palanačka ceremonija diskutabilnih nagrada bile su samo neke od zamerki.

Niko zbog toga nije ni porumeneo, niti je kome dlačica s glave falila.

Ipak, ove godine organizacija je dodeljena novom timu, a koncepcija festivala suštinski je izmenjena. Dakle, Novi Sad: Reloaded.

Pod kišobranom Udruženja Exit organizatori nam obećavaju 20 lokacija, 135 filmova u 14 programskih selekcija, sedam bioskopa (od toga tri na otvorenom), goste iz celog sveta – reditelje, glumce, producente i novinare – plus premijere, predavanja, radionice, koncerte, žurke... U promo materijalu najlepše zvuči najava kino-opreme i ozvučenja po savremenim tehničkim standardima. Znači, Novi Sad: Revolutions.

Po pitanju koncepcije, ćirilično-nacionalni predznak sada je zamenjen latinično-globalizacijskim: zvanični naziv festivala je na engleskom – Cinema City (Grad bioskop), a nacionalni element je od nezaslužene glamuroznosti u tretmanu sada sveden na realniju meru.

Drugim rečima, domaći filmovi čine samo jednu od brojnih programskih selekcija. Prošle godine mnogi su žurili da završe filmove kako bi imali premijere u Novom Sadu, što je nagrađivano sa po 10.000 evra. Ove godine, međutim, ne samo što se niko od domaćih ne pretrže da ima premijeru u Gradu bioskopu, već oni sa izraženijim inostranim ambicijama (Čarlston za Ognjenku, recimo) igraju van konkurencije.

U svakom slučaju, naglasak je na stranim filmovima, i to već po sebi obećava. Statistički je verovatnije u obilju stranih filmova naći nešto što vas neće navesti da u panici pobegnete iz sale kao skoro svaki noviji srpski film. Organizatori "konzumaciju filma vide kao nužni kulturološki proces" i ističu "shvatanje filma kao neotuđivog derivata umetnosti" (citati iz press-materijala).

A evo koje ćemo derivate moći da konzumiramo ovog leta:

Glavnu takmičarsku selekciju čine internacionalni filmovi koji konkurišu za festivalski gran pri Ibis. Dolaze iz različitih delova sveta, nagrađivani su i premijerno se prikazuju u Srbiji.

Iz ove celine vaš izveštač tipuje na sledeće naslove:

The Night Buffalo (Jorge Hernandez Aldana): radnja je fokusirana na mladog šizofreničara koji pre samoubistva zbog devojčine nevere smišlja plan kojim će dvoje preljubnika oterati u ambis ludila... Mmmm... "ambis ludila" zaista obećava!

P.V.C.-1 (Spiros Stathoulopoulos): u Kolumbiji, žena i njena porodica postaju žrtve neuobičajenog terorističkog čina. Pošto ne može da plati kiriju, glavnoj junakinji stavljaju tempiranu bombu oko vrata. Ovo zvuči kao film s kojim će i brojni Srbi (naročito dužnici velikih kredita) moći da se srode.

Let the Right One In (Tomas Alfredson): iz celokupne ponude od 135 naslova s najužarenijim nestrpljenjem očekujem ovu švedsku horor-dramu o vampirici koja se sprijatelji sa 12-godišnjim dečakom. U pitanju je nagrađivani horor s najboljim kritikama u poslednjoj godini, jedan od onih retkih filmova koji publiku privlače toplom i originalnom pričom, a ne pukim šokovima (mada, kažu, i potonjih ima poprilično).

Zanimljivo zvuči i norveški The Art of Negative Thinking (Bård Breien), opisan kao burleskna komedija o čoveku koji ostavši invalid postaje ogorčen, i o želji njegovih najbližih da mu povrate osmeh na lice.

Budući da su Meksiko, Španija i Brazil poslednjih godina svetu dali neke od najfascinantnijih savremenih reditelja (Alfonso Cuaron, Guillermo del Toro, Fernando Merielles), ova celina je, svakako, najintrigantniji deo ponude Cinema Cityja. Svi najavljeni filmovi zvuče sveže i originalno, a pošto ovo može biti jedina prilika da se oni pogledaju, program preporučujem u celini.

Ipak, i posebno: Dog Eat Dog, Carlos Moreno (dva gangstera, noir-naracija, šamani crne magije, kolumbijsko podzemlje...), The Milky Way Lina Chamie (Marfijev zakon ubacuje prepreku za preprekom u vaskrsavanje ljubavne veze), Year of the Nail, Jonás Cuarón (nemoguća romansa između 21-godišnje Amerikanke i Meksikanca pubertetlije), The Mugger, Pablo Fendrik (svet izdaje, nasilja i tišine iz ugla desetogodišnjeg dečaka), Enlightened Blood, Iván Ávila Dueñas (psihološka drama sa elementima fantastike o šest života koji se prepliću)  i Mutum, Sandra Kogut (napeta drama o konfliktnim emocijama lika pre potencijalno smrtonosnog zločina).

Među domaćim filmovima snimljenim 2007. i 2008. premijerno ćemo videti nagrađivani debi Stefana Arsenijevića Ljubav i drugi zločini, dok ostatak čine uglavnom slabi, već viđeni naslovi, među kojima zbog ogromnog treš potencijala preporučujemo Miloša Brankovića i Na lepom plavom Dunavu.

Ako vam je već do domaćeg filma, daleko bolje stvari možete videti u "Retrospektivi Živojina Pavlovića".

Južnokorejski reditelj Lee Chang Dong predstavlja se kroz četiri naslova, od kojih izdvajamo najhvaljeniji, krimi-dramu Green Fish, i brutalnu priču o zlom policajcu Peppermint Candy. Overite najživahniju kinematografiju na planeti kroz deo opusa jednog od njenih vrednijih predstavnika.

Politički angažovani filmovi s potpisima američkih i iračkih reditelja nude uvid s obe strane: The War Tapes dolazi direktno s linija fronta u Iraku, i prvi je ratni film koji su snimili sami (američki) vojnici.

Irački ugao prikazuje Ahlaam, drama reditelja Mohameda al-Daradjija, o troje ljudi koje je američka kampanja u Iraku svela na ruine i njihovim pokušajima da se izbore s beznađem oko sebe i u sebi.

Death Proof Quentina Tarantina i Planet Terror Roberta Rodrigueza nastali su kao delovi projekta Grindhouse. Fanovi su ih verovatno već pogledali na divx-u, ali teško je zamisliti prikladnije filmove za zajedničko gledanje u srpskim grindhouse bioskopima.

Vital Shinye (Tetsuo) Tsukamotoa je pre kronenbergovska psiho-drama nego li horor, ali svakako treba podržati prvo gostovanje ovog značajnog japanskog reditelja na našim velikim platnima!

I francuski Les Revenants (Robin Campillo) takođe više naginje drami nego klasičnom hororu i predstavlja inteligentan i originalan prikaz ustajanja mrtvih iz grobova.

Filmofili će svakako pronaći ponešto za sebe i u programima Up To 10.000 Bucks (filmovi snimljeni budžetom manjim od 10.000 dolara, što može biti poučno za ovdašnje filmadžije u hroničnoj besparici), Planet Rock (filmovi inspirisani muzikom), Balkan Buster (presek najnovije filmske produkcije iz regiona), Sundance – omaž velikom filmskom festivalu i Animatrix – selekcija animiranih filmova.

Sve u svemu, program zvuči više nego primamljivo: ako organizatori ispune obećanja, možda će Cinema City uspeti da se nametne kao jedan od najozbiljnijih međunarodnih filmskih festivala u regionu onako kako je to Exit već uspeo u oblasti muzike.

Zaboravimo gorak ukus koji je ostavio prošlogodišnji pokušaj u Novom Sadu i ponadajmo se da su važne lekcije naučene. Dakle: Novi Sad – novi početak.