You Cross my Path

Ako su The Charlatans ikada u svojoj uspešnoj karijeri imali problem, onda je to bila činjenica da ih je dosta ljudi u startu diskreditovalo kao (najbolju) kopiju Stone Rosesa, bez obzira na to što su, za razliku od Iana Browna i kompanije, nizali studijska izdanja početkom 90-ih i što su retko kad (zapravo svega dva puta do sada) promašili prvih deset mesta britanske liste albuma.

Međutim, ponekad taj početni sud može da stvori toliku predrasudu da i danas, 18 godina nakon debija Some Friendly i desetak različitih manifestacija njihovog izraza, i 12 godina nakon raspada Rosesa, postoje ljudi koji potežu tu drevnu zabludu.

Kako god, The Charlatans i dalje jašu, rešeni da albumom u formi besplatnog downloada s jedne strane obeleže zavidan jubilej i obraduju verne fanove, a s druge da privuku nove naraštaje, od kojih se neki nisu ni rodili kad su Englezi zabeležili prvo osvajanje top-liste u svojoj zemlji. Ovoga puta nema eksperimentisanja sa reggaeom, dubom ili countryjem, što ne znači da You Cross My Path nije izazovna i atipična ploča. Reč je o pokušaju oživljavanja rane rockerske faze kroz dominaciju retro šmeka 80-ih.

Charlatansi su u diskografiji nekoliko puta pokazali naklonost ka madchesterskoj plesnoj rock formi (naročito u ranoj fazi), ali taj afinitet je do sada više bio u službi klasičnijeg gitarskog izražavanja nego vodilja ka mračnim podijumima Hacijende. No, ovoga puta su uloge prvi put okrenute, i baš zbog toga što su basu i melodičnim klavijaturama dali prednost u odnosu na gitaru, momci iz okoline Birmingema uspeli su da naprave ploču koja će biti podjednako zanimljiva i nostalgičarima i mlađoj indie publici.

Burgessov vokal i zarazne bas deonice ne ostavljaju mnogo nedoumica – The Charlatans su u svom 10. javljanju otvoreno i spretno restaurirali zvuk kroz oslanjanje na stil New Ordera. Njihova aktuelna inkarnacija najmelodičnija je u bogatom katalogu benda i nosi najveći komercijalni potencijal, što odluku da materijal ustupe bez nadoknade čini još hrabrijom.

You Cross my Path

Bez obzira na to što Mis-takes, The Misbegotten, Oh Vanity ili naslovna pesma izražajnom hitičnošću u prvi mah mogu da potisnu ostatak repertoara, YCMP svakim novim slušanjem zadobija na celovitosti i ujednačenosti, i to je njen glavni kvalitet.

You Cross My Path pokazatelj je samopouzdanja sastava koji sa novom svežinom, makar zadobijenom i kroz tuđe manire, ostaje respektabilno ime na turbulentnoj sceni. Takođe, ovaj album predstavlja i najbolje izdanje Engleza još od Tellin’ Stories, na kome se nalazi većina hitova koji su obeležili njihovu karijeru.

Audio:

The Misbegotten

Povezani članci:

"Simpatico" - recenzija albuma