Zvuk The Charlatans uvek dolazi iz njihovog rockerski gruvajućeg jezgra; oni se ne formatiraju iznova kad god se upuštaju u poigravanje sa izrazom koji ih trenutno zanima. Ovoga puta u pitanju je - reggae. To, međutim, ne znači da je Simpatico namenjen rastafarijancima, niti da The Charlatans na njemu više liče na Boba Marleyja nego na The Rolling Stones
Trendovi dolaze i prolaze, a
The Charlatans su još uvek tu. Isplivali su na scenu na talasu
madchesterske koalicije rocka i plesne muzike. Njihove kolege iz prvog plana - The Stone Roses i Happy Mondays – prestale su sa radom još sredinom devedesetih, a oni su nastavili. Kada je britpop postao nova velika ostrvska stvar, neusiljeno su se uklopili u sliku, ne ostavljajući utisak da su se
previše trudili da bi dohvatili novi melodični trend. Onda je i britpop prošao, a oni nisu prestali da nižu albume, nikada slabije od solidnih, sve više se udaljavajući od aktuelnih trendova.
Jedino je izvesno da će uvek biti u pitanju rock 'n' roll, a to je dovoljno širok pojam da obuhvati sva njihova lica. Tako smo, samo u ovom veku, imali funk, pevanje u falsetu, hard rock, fliperanu, beatlesovsku kristalnu melodičnost, oasisovsku električnu himničnost... A sada, dame i gospodo...
Reggae!
To ne znači da je Simpatico namenjen rastafarijancima, niti da The Charlatans na njemu više liče na Boba Marleyja nego na The Rolling Stones. The Charlatans su rock bend; šta god da rade, zvuk dolazi iz njihovog rockerski gruvajućeg jezgra; oni se ne formatiraju iznova kad god požele da osveže svoj izraz.
Uvodna numera Blackened Blue Eyes bila je pravi izbor za prvi singl sa albuma: ona lagano nagoveštava reggae uplive kojima album obiluje i pokazuje sigurnost benda koja nikada ne prelazi u preteranu ležernost. Sviračka podloga je klasična Charlatans rokačina, a vokalna melodija je u reggae ključu i – ništa ne zvuči nakalemljeno.
Simpatico je pouzdan, strastven, neštedimice (ali ne preterano) produciran i – potpuno urban. Pastoralne kontemplacije nisu strane ovom bendu – eno ih na prethodnom LP-u Up at the Lake (2004) – ali ih ovde nema. Reggae a la Simpatico nije leto na plaži, nego usredsređen odgovor na gradsku vrevu.
The Charlatans ne propuštaju da, bez obzira na česte stilske izlete, s vremena na vreme zakuvaju poneki izvanredno ubedljivi gitarski rif. Na Simpatico, tu su jednostavni zalet koji nosi Dead Man's Eye, te praktično steppenwolfovski uvod u When the Lights Go Out in London.
Još uvek jaki iznutra i otvoreni spolja, The Charlatans ovim albumom nastavljaju da rade ono što najbolje znaju: da traju.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.