(Warp)
Jamie Lidell je na trećem albumu postao Jim. U skladu sa tim, ostavio je po strani sve što ga je činilo prepoznatljivim autorom sa etikete Warp (kombinovanje elektronike i glasovnih egzibicija). To je rezultiralo njegovim najpristupačnijim izdanjem do sada
Za potrebe snimanja novog albuma, Jamie Lidell je zamenio umetničke kvartove Berlina, u kojima je bio stacioniran već godinama, za sunčani Los Angeles. Uticaj mesta u koje ljudi dođu da bi uspeli u životu, našli sebe, našli nekog sebi sličnog ili dobro se proveli, je očigledan.
Lidell je na Jimu u potrazi optimizmom i dobrim raspoloženjem, nečim od čega su mnogi već digli ruke ili se ne usuđuju da traže u vremenu u kom smo skloni svakavim mudrolijama, da bi izbegli i samu pomisao na iskrenost ili sreću. Tome u prilog ide i dominantni hand-clap ritam – ko bi toliko tapšao, a da nije stvarno srećan?
S tim u vezi ne treba očekivati nikakva otkrovenja. Suštinski, Jim je album za đuskanje i muvanje. Bez obzira na prozaičnost, oličenu u stihovima tipa „gde si otišla/sada moram sam“, “treba mi tvoj dodir/da preguram dan“, “znaš šta ja hoću ustvari“, slušanje albuma na repeat garantovano leči depresiju, a singl Another Day čini da verujete da je stvarno moguće okrenuti novi list eto baš od ovog ponedeljka.
To se može tvrditi i za legende Motowna, koje su očigledni uzori Jamie Lidellu. Osim njih, do sada su se imena Sly Stonea i Princea najviše vezivala za ono što Lidell radi, a od sada ovoj listi moramo dodati Steve Wondera, kome je Jim direktna posveta. To je najočiglednije u poletnim soul numerama kao što su Wait for Me ili Little Bit of Feel Good. U pesmi All I Wanna Do se oseća izlet na teritoriju kojom vlada Al Green.
Lidell je nedavno izjavio da i dalje pravi „ludačku muziku“ (rani radovi i Super Collider duo kao referenca), ali ga ne zanima da to izdaje, jer, „zašto komplikovati kad može jednostavno“. Zato će možda Jim, album duboko zaronjen u 60-te biti previše retro za njegove dosadašnje fanove.
Another Day
Album Jim je nastavak pravca koji je Lidell već najavio sa Multiply, ali sa daleko širim zamahom – ispoliranom produkcijom u kojoj klavir, bas i bubanj vode priču uz raskošne prateće vokale, kao i duvačku sekciju.
Kompleksnost zvuka na ovom albumu prevazilazi mogućnosti one-man predstave tokom koje Lidell snima i direktno manipuliše svojim glasom. Može se reći da je Jamie Lidell apsolvirao na Dispatchu i sad je spreman za veće pozornice, iako to ne znači da ćemo biti uskraćeni za njegov karakterističan performans.
Audio:
Povezani članci:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari