Eleventh Hour

Karijera Del the Funky Homosapiena bila je na samom početku čvrsto vezana za njegovog rođaka Ice Cubea. Del je početkom 90-ih pisao tekstove za Cubeov prateći bend De Lench Mob, a Cube mu je pomogao da sa 19 godina dođe do prvog izdanja I Wish My Brother George Was Here (1991), na kome je imao veliki hit Mistadobalina.

Nakon toga Del je želeo više kreativne slobode, te je odlučio da se udalji od Cubea. Sledeće izdanje No Need for Alarm (1993 predstavlja jedan od najznačajnijih hip hop albuma 90-ih, i označava početak njegove saradnje sa ekipom Hieroglyphics sa Zapadne obale, koja je mnogo pomogla da se razvije ouklendski zvuk.

Delova kasnija solo izdanja (albumi Future Development i Both Sides of the Brain) nisu bila zapažena, a mainstream publika ga se verovatno najviše seća po saradnji s virtuelnim bendom Gorillaz i hitovima Clint Eastwood i Rock the House.

Novi album Eleventh Hour zvuči upravo onako kako Del izgleda na najnovijim fotografijama – potpuno osušen, s vokalima letargičnim i umornim kao i njegove zakrvavljene oči, dok su mu pančlajnovi nespretni i neuspešni u toj meri (i dalje mu je flow na mestu, ali sve što kaže je za bacanje) da se i u muzici oseća paranoični znoj koji mu se slivao niz čelo dok je bio u studiju.

Kada je svetom prohujala vest da će Delov novi album izaći za elitnu njujoršku underground hip hop etiketu Definitive Jux, očekivanja su bila velika. Svakom hip hop freaku javio se vlažni san Delovih brzalica preko široke produkcije gazda El-p-ja.Međutim, očekivanja su splasla nakon što je objavljeno da je Del završio celokupan materijal nekoliko meseci pre nego što je uopšte potpisao ugovor.

Šteta je što je Del sâm uradio produkciju. Iako nije užasna, potpuno je neinteresantna. Ritmovi su sastavljeni od naizgled šmekerskih, ali zapravo monotonih funky loopova. Semplovi su staromodni, s proređenim deonicama na klavijaturi, a bas linije su previše uprošćene. Tekstovi se retko udaljavaju od stereotipnog busanja u grudi i hvalisanja o ribama i seksu.

Međutim, Del je još onaj stari. U stanju je da u većini pesama baci nekoliko pamtljivih i zabavnih rečenica, ali ništa od toga nije ni blizu sjajnih dosetki koje je predstavio na I Wish my Brother George was Here ili No Need for Alarm.

Eleventh Houru nedostaje brz i pametan borbeni duh Delovih ranijih radova, ili bar svemirska pompeznost njegovog poslednjeg značajnog izdanja Deltron 3030, koje je snimio u saradnji sa Dan the Automatorovim futurističkim osećajem za beat i Kid Koalinim skreč akrobacijama.

Dobra strana albuma je što se Del povezao s kućom Def Jux, što bi mogla biti polazna tačka za eventualnu buduću saradnju. Eleventh Hour dokazuje da je Delu preko potreban neko ko će ga usmeravati i pomoći mu oko svežih beatova, kako bi ostao bitan na nezavisnoj hip hop sceni.

Primer dua Cannibal Ox bi mogao biti poučan. Vast Aire & Vordul Megilah su u saradnji sa EL-P-jem i njegovim beatovima iznedrili moderan hip hop klasik The Cold Vein, dok su solo radovi, nasuprot tome, varirali od blago razočaravajućih do pravih propasti. Možda bi isto tako Del mogao da profitira od saradnje s nekim iz šire Def Jux ekipe (npr. Blockhead bi bio dobar izbor).

Audio:

• Raw Sewage
• Back in the Chamber