’Ko je ubio Satana?

Ime benda Babilonci – koji trenutno čine Hrc, Zdena i Stena, tj. Hrvoje Stančina (miks, bas), Zdenko Franjić (glas) i Aleksandar Stojković ST (gitara, bas), a u proširenom sastavu tu su još i gitaristi Goribora Predrag Marković i Željko Ljubičić Pity – treba shvatiti kao mistifikaciju koja podrazumeva igru s mogućim konotacijama poznate priče. Upravo zbog toga što nijedna priča, pa ni ona o Vavilonskoj kuli, nije pravolinijska, jednoznačna, već niz disparatnih poruka koje zovu i traže da ih iznova čitamo, biće zanimljivo videti šta to znači u ovom slučaju.

Reč je, dakle, o hrvatsko-srpskom sastavu/eksperimentu koji veoma često objavljuje albume (u protekle dve godine su u različitim inkarnacijama izdali četiri, ne računajući ovaj) za etiketu Slušaj najglasnije! samizdat heroja Zdenka Franjića. Već u ovim osnovnim podacima se može iščitati da, za početak, problem s razumevanjem i komunikacijom unutar benda kao i sa izdavačem – ne postoji. Hipnotički mračni ritmovi koje emituju ritam-mašina i semplovi, jednostavne gitarske sekvence u kojima dominiraju uticaji postpunka, industriala i ranog bluesa, i glas koji proizvodi sasvim slobodne artikulacije najrazličitijih čovekovih duševnih stanja, predstavljaju teren na kom ovaj sastav deluje.

Album 'Ko je ubio Satana? je najcelovitije ostvarenje Babilonaca dosad. Na dva diska nalaze se pesme komponovane na tekstove kontroverznog eksjugoslovenskog i hrvatskog autora, pokojnog Ivice Čuljka, poznatijeg kao Satan Panonski. I dok su ranije bili prilično slobodni, najčešće pribegavajući zaumlju i kricima, na KJUS? Babilonci pred sobom imaju nemali izazov – muzičku i jezičku interpretaciju reči i slika možda najzagonetnijeg rock pesnika s ovih prostora.

U nekoliko navrata rezultat je ubedljiv. U celini, atmosfera je teška, gotovo klaustrofobična. Na prvom disku, u lažnoj utopiji U subotu („za sva vremena skupa ćemo biti/obični smrtnici mi nismo“) i apokaliptičkom apsurdu U magli, Franjić ubedljivom naracijom dovodi slušaoca do ivice traumatične hipnoze. U ovim pesmama prateći vokali, koje peva ženski deo zagrebačkog benda Tričke, doprinose složenosti i donose blagi kontrast, koji zapravo pojačava jezu.

Drugi disk donosi modernija rešenja. Na njemu se češće mogu čuti elektronika i trip hop. Pesma Kamikaze je posredno u dosluhu s temom kule kojom su ljudi hteli da dosegnu do boga, a po intonaciji priziva Stari zavet. Prema jednom tumačenju, smisao poznate priče treba tražiti u vezi reči vavilon sa rečima balbus, balbutiens i barbar, koje označavaju mucavca (u daljoj interpretaciji onog Drugog, čiji govor se ne razume). U zvučnom paklu Kamikaze ST sa pozicije proroka radikalno objavljuje: „Rođen si mutav, mutav živiš, smrt će te roditi“.

I tu dolazimo do dve osnovne odlike ovog izdanja. KJUS? je na nivou eksperimenta nesumnjivo uspelo delo. Međutim, osim toga što zahteva posebno raspoloženje slušaoca (što ne mora biti mana), na trenutke se može učiniti da je muzičko tkanje na njemu ipak podređeno u odnosu na tekstove i glas.

S druge strane, treba uzeti u obzir i da se veliki broj tumačenja starozavetne priče slaže u tome da su ljudi rano zapazili da ne mogu međusobno da komuniciraju. S obzirom na zacrtanu stilsku ravan koja podrazumeva hermetičnost, slušalac ne treba da brine – ovi Babilonci su veoma komunikativni.

Audio:

• Babilonci MySpace