(Slušaj najglasnije)
Prvi diskografski korak mnogobrojnog zagrebačkog kolektiva okrenutog šali i zabavi mahom je prijatno slušalačko iskustvo, uz određene manjkavosti, koje nužno prate svaki Početak
Ljubiteljima nije potrebno predstavljati Zdenka Franjića i njegovu ulogu na regionalnoj sceni savremene muzike. Onima koji nisu upoznati s maltene dvodecenijskim radom njegove kultne etikete Slušaj najglasnije od srca preporučujem malo istraživanje po impresivnom katalogu ove kuće – kao dokaz da na ovim prostorima gitare nikad nisu bile sasvim isključene i da se uvek sviralo. Dokle se taj zvuk čuo već je drugo i nesumnjivo intrigantno pitanje, on je uvek nekako nalazio načina da dopre do Stvarno zainteresovanih.
Najnovije otkriće čuvara autentične vatre zove se Tričke. Reč je o osmočlanom zagrebačkom bendu koji bazično funkcioniše kao petočlana rok grupa pojačana sa tri prateće pevačice (otuda i ime benda; složićete se – vrlo duhovito!). Kako kažu, nisu imali ambicija da se ozbiljno bave muzikom (generalno gledano, ambiciozni se i ne bave muzikom preterano ovih dana), već su se spontano okupili kako bi na venčanju prijatelja kao svadbeni poklon odsvirali nekoliko pesama. Svatovi su se prijatno iznenadili i na taj način dali blagoslov daljoj egzistenciji benda.
Upravo je nepretencioznost Trički prvi utisak koji se nameće preslušavanjem njihovog debija. Njihov šarm, sazdan na garažnom tretmanu nasleđa grupa Boye (najočitijeg u komadu Tupo stanje) i, na primer, Majke,odlikuje se energijom koja izvire iz vedrine angažmana grupe, najsažetije definisanog u zaključnoj Smijeh po glavi („Neću više tužne stvari / Hoću samo smijeh po glavi“). Nema sumnje da Tričke umeju da naprave dobru atmosferu i da njihova formula odlično funkcioniše na terenu, u šta ćemo, nadam se, imati prilike i neposredno da se uverimo.
Slabiji deo ovog albuma su katkad banalni tekstovi kojima nedostaje dubina i vokali koji mestimičnom neartikulisanošću proizvode efekat suprotan željenom. To su trenuci konfuzije u kojima euforija prerasta u anksioznost i ima pomalo iritacijski naboj, no to može ići na dušu relativno kratkom postojanju grupe i nedostatku promišljenijeg koncepta profilisanosti, koji se čini da je grupa kadra da sprovede u budućnosti, budući da ima potencijala za takav poduhvat.
Ostaje da se vidi u kom će se pravcu ova grupa dalje razvijati, a pisac ovih redova će ih svakako imati u vidu ukoliko odluči da stane na ludi kamen.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari