(Domino)
Glazgovska muško-ženska formacija Sons & Daughters pod producentskom palicom Bernarda Butlera na drugom albumu isporučuje kvalitetnu pop pesmaricu i pokazuje zdravu mejnstrim ambiciju
Već tri veka legitiman deo Ujedinjenog Kraljevstva – Škotska – jedno je od važnijih mesta u savremenom muzičkom atlasu. Dovoljno je pomenuti sastave Teenage Fanclub, Belle and Sebastian, Mogwai, Franz Ferdinand i Camera Obscura; veličine poput Jesus and Mary Chain i Arab Strap se podrazumevaju.
Bend Sons & Daughters je iz Glazgova. EP-jem Love the Cup iz 2003. (reizdat godinu dana kasnije) obezbedio je posebno mesto na škotskoj sceni dvoakordskim izrazom kombinovanim sa zdravom dozom folka/kantrija koja je unela dah svežine. Usledio je prvi album Repulsion Box (2005), koji je na mnogo energičniji način predstavio bend. Živost i težina koji su isijavali iz svakog tona poslužili su kao vizitkarta za mesto predgrupe Morisseyju na prvom delu njegove britanske turneje 2006. Mogao je baš i da ih spakuje sa cvetnim sadržajem u zadnji džep za Exit te godine.
Pop koji sviraju „sinovi end kćeri“ uvek je imao poseban tretman kod publike koja nema puno simpatija za taj zvuk. Uzrok je verovatno u činjenici da nikad nije bio posut prah-šećerom već je gorčio kako to samo život ume. Iščašene melodije, atipična aranžmanska rešenja i poetska iskrenost bili su markantno osveženje za žanr predugo trovan okoštalim brit-pop kanonima.
Još od samih početaka činilo se da po kvalitetu sastav ne zaostaje za najvećim imenima. To je shvatio i sam bend, koji je pod producentskom palicom Bernarda Butlera (ex-Suede, The Tears) isporučio dosad najprijemčivije, i zašto da ne, najzaokruženije izdanje na kome redefiniše pravila velike igre.
Opšti utisak je da je Butler kombinacijom philspektorovskih rešenja, audio-zaostavštine devojačkih bendova iz 60-ih i himničnih/horskih pop harmonija uspeo da iz benda izvuče sav kreativni potencijal. Sugestivni vokali koji se neretko dopunjuju u višeglasju i poletni rok rifovi pevačko/gitarskog tandema Adele Bethel/Scott Paterson, verodostojno živ zvuk bubnja Davida Gowa te novotalasno naštimovan bas Ailidh Lennon, sastojci su spretno aranžiranog retro-futurističkog, tj. vanvremenskog pop izraza.
U 40 minuta intenzivne svirke isporučeno je brzometnih 12 pop komada. Mirne duše se može reći da bar tri četvrtine pesama imaju hit potencijal.
Prvi singl Gilt Complex, zatim Chains i naslovna numera samo su neke od njih. Tokom slušanja ovog albuma spontano padaju na pamet reference na britanske bendove, od kojih su Long Blondes (drugi singl Darling) i Kula Shaker (savršena Rebel with a Ghost) najočiglednije, no prepoznatljiv škotski akcenat i potpuno osoben šarm izdvajaju ovaj muško-ženski kvartet kao autohtonu pojavu. Valjda će i tržište to umeti da prepozna.
Audio:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Bolje 300... (gost)
| 15.02.2008. 13.06.51
... pod Englezima, nego 500 pod Turcima!
"Već tri veka legitiman deo Ujedinjenog Kraljevstva"
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.