(Barsuk)
Bruklinski sastav Nada Surf doživeo je da mu odgovorni iz izdavačke kuće Elektra posle preslušavanja drugog albuma uskrate podršku, zamerajući mu nedostatak hitičnosti. Na petom albumu on pokazuje spretnost i doslednost u kreiranju zdravog i krajnje šarmantnog indie pop zvuka
Njujorški trio Nada Surf je, u najmanju ruku, imao čudan početak karijere. Njihov singl Popular (1996) s debija High/Low doživeo je uraganski uspeh i to u vreme kad su bendovi poput Live, Matchbox 20 i Better Than Ezra na američkim tinejdžerskim žurkama spasavali gitarsku muziku od r’n’b đubreta i ostale glavnostrujaške MTV torture. Gotovo da nije bilo mlade osobe preko puta Atlantika neopsednute stihovima iz tog hita, koji su od staloženog do agresivnog tona ironično kazivali kako devojka može postati popularna u srednjoj školi.
Međutim, po milioniti put se pokazalo da takav megahit može biti prokletstvo. Njihov izdavač Elektra, nezadovoljan nedostatkom sličnog singla, odbio je da izda naredni album (The Proximity Effect) u Americi, te je bend bio prinuđen da sam potraži način na koji će snimljeni materijal prezentovati publici.
Alternativni kanali su pronađeni: Elektra je, nakon natezanja, objavila album samo u Evropi, a u Americi se pojavio na etiketi koju su osnovali članovi benda. Tako je dojučerašnja američka atrakcija postala priznatija i cenjenija daleko van matice, rasprodajući gotovo svaki koncert na turnejama koje su pratile zaista odlična izdanja Let Go (2003) i The Weight Is A Gift (2005).
Upravo ta dva ostvarenja su profilisala stil komponovanja frontmena Matthewa Cawsa, koji se po senzibilitetu primakao popičnom izrazu grupa Death Cab For Cutie i The Shins, i gotovo da je u potpunosti odbacio distorziju, na trenutke izrazito snažnu, koja je karakterisala rane radove. U tom pogledu, Lucky je pravi predstavnik nove faze Nade Surf i svedočanstvo krajnje transformacije nekadašnje alternative rock skupine u indie pop entitet.
Drugačije izdanje od Njujorčana se i nije moglo očekivati, imajući u vidu ogroman uspeh Death Caba u prethodnim godinama i probuđeno interesovanje američke javnosti za sjajni singl Always Love s prethodnika. Štaviše, Lucky je igra na sigurnu kartu u današnjem vremenu, budući da većina prisutnih nota može poslužiti kao deo soundtracka za The O.C, One Tree Hill, Veronicu Mars ili neku sličnu aktuelnu TV teen dramu.
To nipošto ne znači da ciljna grupa trija ne prelazi 20 godina – Nada Surf su dovoljno pametni da znaju na koji način prići mlađoj populaciji a zadržati prepoznatljivu tekstualnu ozbiljnost i muzičku dubinu.
Struktura albuma, u okviru koje se pitkije pesme nalaze na početku, oslikava tu sposobnost. Slojevitost dolazi do izražaja kako se Lucky razvija, i negde od najboljeg momenta, ubedljive numere Weightless, postaje dominantna crta.
S paletom gostujućih muzičara koja se proteže od Bena Gibbarda (Death Cab) i Johna Rodericka (The Long Winters) do Martina Wenka (Calexico) i poznatog mladog kantautora Eda Harcourta, Nada Surf u 2008. deluju sigurno i ne pokazuju znake posustajanja u dugogodišnjoj misiji pravljenja kvalitetnog i melodičnog gitarskog pop zvuka.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari