Do You Like Rock Music?

British Sea Power je (po svoj prilici bestidno načitana) ekipa sa engleske obale (Brajton) koja je već prvim albumom The Decline of British Sea Power (2003) pokazala da nema nameru da se zeza - osim kad zna da će da se zeza, a i tada misli ozbiljno. Potpuno bezbrižno, pankerski nonšalantno, nakon kraćeg "liturgijskog" uvoda započeli su debi pesmom koja zvuči gotovo potpuno isto kao The Pixies.

Ni do danas ih ne napušta samouverenost koju su tada pokazali, stavljajući na tako važnu poziciju numeru Apologies to Insect Life zbog koje bi mnogi mogli da odustanu od njih i otpišu ih kao reciklatore, da bi u daljem toku albuma pokazali renesansno-postmodernističko obilje kreativnosti i svojeglavosti. Ni na opčinjavajuće sofisticiranom, a opet prijemčivom i kompaktnom albumu Open Season ('06); ni u naslovu novog albuma; ni u pesmama na njemu.

Interpolsko-arkadna All In It funkcioniše kao uvodni marš u nešto opasno i žestoko obećavajuće; svečana parada šarma i lagane zlokobnosti ostavlja za sobom kratku, bremenitu tišinu posle koje ništa ne bi moglo da ispuni vazduh kao ono što sledi – jedna od najboljih rok pesama u poslednjih desetak godina, zamamnog naslova Lights Out for Darker Skies: fascinantan, energetski zasićen izliv melodične rok grmljavine.

Ovaj album nije tesan ni za jednu temu – od prave politike, one u kojoj se goruća pitanja emotivno proživljavaju i intelektualno procesiraju u istom dahu (prvi singl Waving Flags), preko nepreglednih, krvavih, sluđenih prostranstava i ćorsokaka romantične ljubavi (na sve strane), do beskrajne a opet pomalo nestrpljive nežnosti u obraćanju nekome ko se nalazi na samoj ivici „biti il’ ne biti“ („Are you gonna live or die?“ – Open the Door).

Stilski, ...Rock Music? je elegantna (atomska) fuzija sprovedena od strane benda koji je još na prvom albumu bez oklevanja natrefio sopstveni zvuk i nastupio sa dozom identiteta koje se ne bi postideli ni, na primer, najopasniji postpankeri 70-ih i 80-ih. Zato BSP imaju puno pravo da ne deluju ni najmanje uzdržano kada u Open the Door gotovo od note do note prepevavaju prastaru pesmu Beatlesa (Nowhere Man).

Jedino što može da malkice frustrira je to što su British Sea Power najčešće još uvek nekako... nenametljivi u svojoj savršenosti. No, to je valjda cena tolike sofisticiranosti... ili možda prosto pokazatelj mesta na koje rok muzika danas uopšte može, u najboljem slučaju, da pretenduje?

Ne kao nekakav simptom, niti defetističko-hermetični eksponent nekakvog blaziranog „coola“, već prosto kao svest o istini da rok više nije i verovatno ne može biti pobuna, seks, revolucija, ali zato jeste postao jezik kojim je moguće izraziti ama baš sve.

Nijedan jezik, ni bilo šta što se njime kaže, ne može biti zamena za život. Ali ništa u životu, valjda, nije bolje od komunikacije.

Audio:

• Waving Flags
• Atom
• Down on the Ground

Video:

• Waving Flags
• No Lucifer