Skakutala je oko mikrofona, puzala i ležala na pozornici, pogledom razgovarala sa publikom…
mesto: Dom omladine
vreme: petak, 25. mart 2005.
produkcija: Nevidljiva Ruka
Odličan bend, magičan glas, prilično frustrirajući koncert... To je, nažalost, najkraći opis nastupa američke pevačice Julee Cruise i nemačkog post-rock elektronskog trija Pluramon u petak uveče u Velikoj sali Doma omladine Beograda. No, da krenemo malo izokola...
Nije, valjda, potrebno previše podsećati kako je Julie Cruise planetarnu popularnost stekla Twin Peaks temama, odnosno kroz kreativno druženje sa Angelom Badalamentijem i Davidom Lynchom. Ploča Floating Into The Night , rezultat te saradnje, stići će 1990. godine na Billboardovu listu. Soundtrack kultne Lynchove serije ubrzo zatim će postati najpopularniji TV soundtrack svog vremena.
Ali i nešto mnogo više od toga, čini se. Pogotovu ako se stvari posmatraju sa naknadnom pameću. Uznemirujuće-melanholični glas Julee Cruise, uokviren “čudačkom“ Twin Peaks atmosferom, iz današnje perspektive može da deluje i kao zvučni spomenik jedne jako kratke epohe istorijskog vakuuma posle pada Berlinskog zida. Tada još nije bilo izvesno da će novi svet krenuti dalje zlim putem (samo još većom brzinom). Podsvesno se to možda naslućivalo, ali se živelo u iluzijama...
Until The End Of The World ... Iako su muzička podloga u tom Vendersovom filmu bili REM, U2, K.D. Lang i drugi, njegov zaštitni znak je ipak (p)ostala pesma Summer Kisses, Winter Tears koju je otpevala Julee Cruise. To je ujedno bio vrhunac gorespomenute “epohe“. Potom je nastupio “kraj istorije“. U prvi plan stupaju neki drugi, neretko isprazni i sintetički, glasovi.
Julee Cruise, s druge strane, postaje deo off-Broadway miljea gde još živi šarenilo, nepredvidivost, eksperiment... Pored ostalog, snimala je i nastupala sa Mobyjem i čitavim nizom imena iz sveta elektronike kao što su Delerium, Hybrid, DJ Silver... Tim kanalima je do nje pre dve godine stigao i nemački elektronski producent Markus Schmickler, spiritus movens cenjenog nemačkog post-rock sastava Pluramon,
Iako je ta saradnja mnogima predstavljala iznenađenje, njihov zajednički album Dreams Top Rock (2003) naišao je na vrlo pozitivan prijem kritike. Časopis Wire proglasio ga je najboljom avant pop/noise pločom koja se na nezavisnoj sceni pojavile posle Isn't Anything od My Bloody Valentine, dok uobičajan opis sadržaja glasi otprilike: “vrhunska gitarska pop ploča s korenima duboko u britanskoj shoegaze sceni s početka devedesetih, ali sa savremenom produkcijom i unikatnim glasom”. Ili , drugim rečima: spoj ranih Jesus & Mary Chain i Cocteau Twins, elektronske buke i jazz vokala iz nekog mračnog filma.
Više od neadekvatnog ambijenta bioskopske sale u kojoj svi sede i kurtoazno aplaudiraju na kraju pesme, problem koncerta Pluramona i Julee Cruise u Domu omladine bio je nenaštiman zvuk. Vokal, zbog koga je većina posetilaca došla, suviše često je bio prekriven i skoro da se nije čuo, a harmonična buka Pluramona povremeno je bivala prošarana mikrofonijom.
No, ako nije baš najbolje čula, publika, mahom sastavljena od sada već sredovečnih fanova Twin Peaksa, bar je videla performans Julee Cruise: skakutala je oko mikrofona, puzala i ležala na pozornici, pogledom razgovarala sa publikom... Iako su na repertoaru bile uglavnom pesme sa albuma Dreams Top Rock , publika, ipak, nije ostala uskraćena ni za nekoliko Twin Peaks klasika, počev od naslovne teme Falling .
Premalo za veliko uzbuđenje, dovoljno za informaciju...
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.