(Prohibicija)
Debi Aleksandra Karadžinovića, člana Beogradskog Sindikata poznatijeg kao Šef Sale, sadrži 15 pesama na kojima se kao gosti pojavljuju producent Le Fabrikant, njegov mladi dorćolski kolega Šonsi sa Raskršća, BS saborci Ognjen i Marko (kao jedini gosti MC-jevi), pijanista Marko Bogdanović, pevačica Ivana Kotov i trubač Beogradskog Diksilend Orkestra dr Sava Matić
Trenutak blažen... sve deluje tako mirno
Sunčevi zraci traže svoje mesto na papiru
Da obasjaju mi misli na putu ka konačnom cilju
Besmrtnosti ispoljenoj kroz svaku rimu...
(Želja mi je... – Šef Sale feat. Marko)
I start to think and then I sink
into the paper like I was ink
When I'm writing, I'm trapped in between the lines,
I escape when I finish the rhyme...
(I Know You Got Soul – Eric B & Rakim)
Davne 1986. godine Rakim je svojim "kopernikanskim obrtom" zauvek promenio rap poetiku. Ukratko, pored toga što je započeo istraživanja šema rimovanja koje na nivou fonetskog dela teksta omogućuju bolji vokalni flow preko podležećeg beata, Rakim je revoluciju u najvećoj meri izveo potpunom promenom perspektive pripovedanja. On je, naime, prvi bazirao svoje stvaralaštvo na tzv. represent pesmama, u kojima MC refleksivno govori o sebi, tj. o svom celokupnom izrazu. Kasnijim razvojem rapa, opseg pojma "represent pesme" je tematski proširen i na priču o ekipi, kraju, gradu – prosto, svim odrednicama postojanja datog MC-ja.
Procenu prvog samostalnog albuma Šefa Saleta , člana BS i jednog od repera s najupečatljivijim vokalom i interpretacijom (delivery) na domaćoj sceni, treba tražiti upravo na rakimovskoj liniji hardcore rapa. Srž Šefovog izraza je doživljaj borbe za stvaranje identiteta, kako na mikrofonu, tako i na ulicama Beograda, jednog od retkih evropskih gradova koji nikada ne spavaju. Upravo usredsređenost na borbu objašnjava etiketu "esencija beogradskog bluza", kako je Šef sam krstio svoj izraz u pesmi Niko ne može da zna na albumu BS Svi zajedno.
Prvi utisak u vezi s Prvim udarom je postojanje autorove svesti o celovitost albuma, koja se ogleda već na nivou atmosfere instrumentala. Prvi udar je, naime, uz album Da li osećaš bes? grupe Robin Hood iz 1995. godine, verovatno jedini rap album koji u svim pesmama uspeva da uhvati zvuk Beograda noću. Šef Sale je autor deset od 15 beatova ovog albuma, a uz njega se pojavljuju i francuski beatmaker Le Fabrikant sa tri, kao i mladi Dorćolac Šonsi Ras sa dva beata. Čvrstinom i akcentom na bas frekvencijama gostujući beatmakeri potpuno prate osnovne odrednice zvučnog izraza dela.
Na drugoj strani, pijanista Marko Bogdanović (u osam numera), pevačica Ivana Kotov (Ovaj grad, Dar Bogom dan) i trubač Beogradskog Dixieland Orkestra dr Sava Matić (Prvi udar – intro, Nema povratka, Glavu gore) – svi izvanredni u svojim ulogama – donose kontrapunkt betonskim beatovima oličen u soul, jazz i, uopšte, pasažima nastalim u duhu svekolikog nasleđa "crne" muzike.
Kada je reč o lirici, Šefu odličnim strofama pomoć pružaju saborci iz BS-a Marko Đurić i Ognjen Janković a.k.a. Gio. I u izboru saradnika je očigledno da je Šef bio vođen idejom celine albuma jer ne samo da se njihovi izvanredni vokali savršeno uklapaju u širu zvučnu sliku albuma, već su pesme u kojima se pojavljuju tematski usklađene s njihovim dosadašnjim radom. Dok Marko u Želja mi je... ispostavlja ideologiju i motive tvrdokornog hip hop MC-ja na svoj smiren način predstavnika "zen" strane opusa BS-a, dotle Ognjen briljira u uličnijim rimama koje odgovaraju alter-egu „sindikalaca“ Džukačkom sindikatu (Alal vera, Divljina, Govedina), i to jednom prozivajući fake konkurenciju (Štani ne ljava), a drugi put bacajući rime striktno bahato "za ortake iz kraja" (Džukela).
Upravo u pesmama s Giom i, delimično, u potencijalnom hitu Dar Bogom dan, koji je muzički na tragu electro-funka 80-ih, Šef pokazuje da (iako još od sredine 90-ih kao skejter i crtač grafita pripada nastajućoj hip hop potkulturi) prepoznaje i uličnu autentičnost dominantne potkulture srpske omladine 90-ih. Ipak, Šef ima stav o vremenu koje je iza njega: "Ja nisam rođen loš, ja sam samo loše rast'o, u loše vreme, na lošem mestu al' na dobro je izašlo..."
Kao što je već istaknuto, na albumu preovlađuju represent i battle teme – izvanredne Ovaj grad, Pancir, Želja mi je..., Štani ne ljava i solidne Hodaj sa mnom, Nema povratka, Džukela. Uz njih su u tkivo Prvog udara bez vidljivih šavova utkane Zadnja šansa (pseudo-storytelling u drugom licu jednine na temu "So you wanna be a gangsta?") i zanimljive Raskršće (večita blues tema prodaje duše nečastivom zarad uspeha), odnosno Jecaji metropole (zatvorski "blues" koji je možda nastao u okviru turneje BS-a po srpskim zatvorima?).
Album u pravom smislu reči zaključuje pesma Eksperiment, u kojoj Šef iskazuje svest o albumu koji je stvorio, ističući da je Prvi udar celovit svet zvukova i značenja koji se svakim novim susretom razvija u slušaocu istovremeno ga uvlačeći u sebe.
Dok nekima na ovom albumu nedostaje i drugačiji, “šmekerskiji” Šefov izraz (npr. Slatke male maloletnice s prvog albuma BS) kojem, ruku na srce, nema mesta u ovako osmišljenom albumu, mane ovog albuma se nalaze na drugom mestu. Naime, iako Šef u nekoliko pesama pravi reference na određene aktuelne događaje i ističe pripadnost svom kraju (Dorćolu), na Prvom udaru „lokalnost“ koja je neophodna za jak rap izraz nije do kraja izvedena, što ponekad rezultira posezanjem za preterano opštim rimama.
Prvi udar nije udar složen iz delića – reč je o rap albumu koji se tek dodatnom intervencijom slušaoca može rasecati. Upravo kao organsko jedinstvo, on predstavlja (ne)očekivani praznik srpske muzike koja retko donosi izdanja koja homogenošću izraza nadilaze nivo kompilacije. Kao takav, Prvi udar je, međutim, anahron u odnosu na savremenu kulturu slušanja muzike u okviru koje mp3 fajl sa tri do pet minuta zvukova&značenja predstavlja najveću celinu koju slušalac može da svari.
Ali, to već predstavlja problem koji ne pripada samom delu i zaključak vivisekcije ostavlja obavezanim na ništa manje od poštovanja za prirodu koja je stvorila ovo “čudovište”.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari