Diplomirani glumac, pesnik i hip hop inovator, narator u kultnom dokumentarcu o njujorškom no waveu Downtown ‘81, upustio se u neizvesnu umetničku i izdavačku avanturu, a pomoć mu zdušno pruža Trent Reznor
Manje od mesec dana nakon što je Radiohead iznenada najavio In Rainbows i euforije koju je izazvala činjenica da je album moguće „legalno“ skinuti i besplatno, Saul Williams je odlučio da sledi ovaj primer. Njegov novi album moguće je nabaviti po ceni od 5$ za najkvalitetniji mp3, ali i FLAC (jedini kompresovani format jednak CD zapisu), te potpuno besplatno.
Ove dve opcije naslovljene su sa: 1. “želim da podržim umetnika” i 2. “nije me briga, samo želim muziku” – dve aktuelne politike današnjih downloadera. Očigledno, uloga Trenta Reznora je bila mnogo više od producentske.
Međutim, i pre čuvene Radioheadove najave, mnogo toga se nakupilo kod Reznora i Williamsa. Vođa NIN-a ovih dana s vidnim olakšanjem objavljuje poslednji album za Interscope/Universal, a Saul Williams je ostao nezadovoljan odnosom s bivšim major izdavačem Columbijom, čiji je jedan od šefova Rick Rubin, producent Williamsovog prvog albuma Amethyst Rock Star iz 2001. Williams je, takođe, iskusio i saradnju s nezavisnim etiketama Fader i Wichita za svoj nenaslovljeni album iz 2004.
Verovatno zahvaljujući Reznorovoj control freak opsesiji, TIRALONT je i kao besplatno download izdanje opremljeniji od Radioheadovog In Rainbows: kvalitetniji mp3 (192 kbps, LAME encoder), PDF buklet od 33 strane, dizajn omota, ali i tekstovi pesama integrisani u fajlove, kao i sažeti info o autorstvu.
Ovo možda ne zvuči posebno zanimljivo – iako bi većina trebalo da se trudi oko urednosti i preciznosti svojih datoteka – ali kako TIRALONT neće imati fizičko izdanje, učinjeno je najviše da se ovo odsustvo umanji.
Treba se prisetiti Reznorove izjave od pre deset godina, kada je rekao da je bio jedini belac na koncertu Erykahe Badu. Reznor je objavio ponudu za produkciju ženskog vokala, da bi tek ove godine završio s Williamsom. Zajednička im je boja kože, kao i saradnja sa Andreom 3000 iz Outkasta.
Trent Reznor je najpre pozvao Saula da svojim nastupom otvori nekoliko koncerata u okviru američkog dela poslednje turneje NIN-a, pružajući mu priliku da pridobije novu publiku, da bi mu ubrzo ponudio i saradnju u studiju.
Na TIRALONT je Reznor učestvovao kao producent i saradnik. Poslednji put se nečijem izdanju toliko posvetio 1996, kada je radio Antichrist Superstar Marilyna Mansona. Jedna od sličnosti koje povezuju ova dva albuma je blago insistiranje na zamišljenom junaku, za šta je i Mansonu i Williamsu (pod uslovom da i ova ideja nije Reznorova) poslužio David Bowie, konkretno Ziggy Stardust.
Nigger (ili NGH, kako piše u tekstovima) je ključna reč Williamsovog novog albuma, u vrlo sličnom svojstvu kao što je Superstar bila kod Mansona. U oba slučaja reč je o vrlo mudroj rekontekstualizaciji pojma.
Williams je od početka karijere vrlo angažovan. Bira teme bliske običnom životu, ali opisuje ih rečima koje su iznad uličnog govora. Tekstovi su uglavnom interpretacije pesama iz njegove prošlogodišnje knjige The Dead Emcee Scrolls: The Lost Teachings of Hip-Hop, a i bez muzike su dovoljno zanimljivi. Kao pisac/pesnik, Williams je objavljivao za The New York Times i Esquire.
U naslovnoj NiggyTardust kaže:
“NiggyTardust: Grippo King, philosopher, and artist. Downright to the marrow, he’s the arrow through the heartless. Sunlight in the afternoon, his shadow travels furthest. Woven through the heart of doom, he’s bursting through the surface. Hardly nervous, suffice to say, he understands his purpose: Threshold King of everything, a comical absurdist. Sometimes when he talks he sings, yet keeps his high notes wordless. Sing along when Niggy sings. Without you he’d be worthless, homeless, Earth-less. Venus Hottentot, up in the circus. Freak Show! Here him speak so properly, ‘cause every word is measured against meaning. Probably scheming to unlearn us. Don’t you call him by his name! White people call him ‘Curtis’. When I say Niggy, you say nuthin. Niggy. Niggy. When I say Niggy, you say nuthin. Niggy. “Nuthin”. Shut up.”
Na TIRALONT je citiranje i o(d)govranje postavljeno na novi nivo: “It was all a dream. I used to fantasize I was Malcolm…or Martin in the pulpit: the ballot or the bullet. I swear, I used to pray to change back the year when NGHs spoke of MTHRSHPS with space helmets for hair. Well, now what have we here? Thugs and Poets. Oh, yeah.”
Tag za “genre” u mp3 fajlu ostavljen je prazan, i to nije slučajno. Zamoljen da album žanrovski odredi, Williams ga je opisao kao getto-ghotic ali i hardcore-dance. U odstupanju od ustaljenih hip hop matrica najdalje su otišli autori poput Dälek i cLOUDDEAD, kao i etikete Anticon, Mush, Stones Throw i Lex. Stoga je i vrlo logično učešće Thavius Becka (sarađivao sa The Mars Volta i Nasom, izdavao za Mush), i CX KiDTRONiKa (jedan on zanimljivijih hip hop producenata, na sceni još od electro-boogie vremena početkom 80-ih), koji su u nekoliko pesamana ovom albumu učestvovali i kao autori i kao izvođači.
Trent Reznor je na ovom albumu otišao daleko u manirizam, ponavljajući neke istovetne banke semplova korišćene za albume With Teeth i Year Zero, kao i svoj karakterističan zvuk električnog klavira, a perverziju njegovog producentskog stava najbolje predstavljaju prateći vokali, koji su otpevani/izrecitovani uz falseto i akcenat koji koristi. Zbog toga je ponekad skoro nemoguće razdvojiti ova dva glasa.
Usled kompleksnih prošlosti svojih kreatora, TIRALONT će potpuno drugačije slušati oni koji usled navike/privrženosti prilaze glasu Saula Williamsa ili muzici NIN-a, dok će verovatno najviše izvući oni kojima je ovo prvi susret s njima.
Ipak, sa čak 15 pesama i 60 minuta, TIRALONT je malo duži nego što bi trebalo, i usled zahtevnosti, kako poetske tako i muzičke, može biti gorak zalogaj. Nekoliko pesama ostaje na granici “fillera”, a preambiciozno aranžiranje prestaje biti samo matrica, pa će neki pomisliti da slušaju nepostojeći hip hop album NIN-a sa crnim frontmenom.
Koliko god da je Reznor otvorio neka vrata Saulu Williamsu promocijom kakvu dosad nije imao, toliko je ova saradnja i medveđa usluga, ali je semplovanjem Public Enemyja i obradom U2 (Sunday Bloody Sunday) koje se nalaze na besplatnom albumu ponovo zagolicao korporativni copyright.
“Was I raised to be lowered?”, pita se S.W. u pretposlednjoj pesmi.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari