Posle pauze od četiri godine, The Cult su 2006. ponovo krenuli na turneju i čak dve godine zaredom posetili Srbiju. Njihovo osmo studijsko ostvarenje potpada, međutim, pod sve češći sindrom “filler” albuma – ostvarenja čija je jedina svrha podsećanje javnosti da bend i dalje postoji
Formiran u prvoj polovini 80-ih, kada su se ujedinili pevač Ian Astbury i gitarista Billy Duff (najpre u bendu Death Cult), The Cult je uspeo da ostvari nesporan tržišni uspeh širom sveta i da spoji do tada nespojive arhetipske slike iz rock istorije – hipi mistiku i postpunk energiju.
Na ovim prostorima njihova muzika je novim posvećenicima neretko služila kao prva rock lektira. U tekstu koji objašnjava muzičko zaleđe beogradske garažne scene iz druge polovine 80-ih (Kazna za uši, Klajberi, Presing...), opisujući atmosferu u klubu Akademija, D. Ambrozić i T. Grujić beleže, između ostalog, da su “albumi Love i Electric postali [...] opšta slušalačka mesta, usmeravajući ukus ka pravim izvorima koje su The Cult obilato citirali – ka hard rocku sedamdesetih godina“ (Ritam, br. 2, 1992). Od tada su, međutim, prošle skoro dve decenije.
Zvuk nove inkarnacije benda (u kom su sada, osim Astburyja i Duffyja, bubnjar John Tempesta, ritam gitarista Mike Dimkitch i basista Chris Wyse) na prvo slušanje obećava. Born Into This poseduje dovoljno prepoznatljivog da zadovolji stare fanove, a opet sadrži i ponešto od sastojaka koji treba da privuku nove slušaoce. Međutim, što se više usredsređujete, ova konstrukcija je sve bleđa, da bi na kraju ostao utisak kako je reč o pokušaju da se na zalasku karijere napravi nešto moderno.
U nesrećnom pokušaju modernizacije samo još više dolazi do izražaja da su The Cult zapravo zaglavljeni u vremenu. Dodavanje električnih semplova u pesmama kao što je Diamonds ili plagiranje “savremenih” bendova kao što su Peppersi ili čak Velvet Revolver, ne samo da je dosadno i neinventivno, već ta produkcija, zvuci i aranžmani više ne predstavljaju ništa novo.
Ti “moderniji” zvuci možda su bili moderni pre deset godina, ali sada su samo kliše, što je pokazatelj neinteresovanja članova autorskog tandema Astbury/Duff za stanje muzike koju kreira u odnosu na ostatak scene. Upravo zato je Born Into This mediokritetska ploča, ni loša ni dobra; nije nova, ali nije ni “old school”, već je jednostavno – osrednja.
Pesma I Assasin je dobar primer. Na Tašmajdanu je zvučala odlično. Međutim, kada je slušam na albumu, ne uspevam čak ni da zapamtim osnovnu melodiju. A I Assasin je, ispada, jedan od jačih aduta. Problem je u tome što ona potpada pod kategoriju pesama koje “mogu da prođu” u žaru nastupa uživo, ali kada je okružena skupinom nezanimljivih, generičkih rock pesmica koje Born Into This pretežno nudi, do izražaja dolazi njena jednosložnost.
Citizens zvuči kao Bowie za siromašne, Born into this kao ostatak nekog lošeg albuma Peppersa, Tiger in the sun kao pokušaj U2-a, a Holy Mountain kao razvodnjeni Johnny Cash. Jedina pesma koja ima snagu starog Culta je Dirrty Little Rock Star, i to samo zato što je reč o blatantnom pokušaju samoplagiranja – u ovom slučaju pesme Little Devil sa albuma Electric (‘87). Ono što ostaje su simpatične, ali pomalo dosadne rock pesme koje su savršene kao pozadinska muzika i ništa više – nešto jako daleko od Cultovog originalnog rock zvuka koji je bio toliko značajan osamdesetih.
Ova reputacija je, u ovom slučaju, bila prevelik teret kada je trebalo napraviti nove pesme. Born Into This je album bez jasnog usmerenja, ciljne grupe ili ambicije. Kao i većinu starijih rock bendova, The Cult počinje da sustiže vreme, kao i surova realnost modernog muzičkog tržišta koje trpi i juri samo sveže, inovativne ideje i koncepte. Ova ploča je, u tom pogledu, apsolutni pobačaj.
Koliko god se trudio, nisam uspeo da zapamtim nijednu pesmu sa Born Into This, i ne verujem da će bilo ko sem zadrtih fanova to i uspeti. Album je bezdušan i služi samo kao izgovor da se bend nakani na turneju i svira stare hitove po hiljaditi put.
Nažalost, ova ploča ostaje samo kao bespotrebna stavka u diskografiji Culta, i ništa drugo do glorifikovana reklama za turneju. S obzirom na površnost i nezanimljive aranžmane, jedino što ostaje pesmama s Born Into This je da odu u zaborav i na izbegavani deo Cultove set-liste.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Goran (gost)
| 26.11.2007. 00.57.27
Kao sto sam vec jednom prokomentarisao (Foo Fighers koji je takodje dobio ocenu 4) : morate na bilo koji nacin da pljunete velik bend koji drzi do cvrstog zvuka.... ex......
ovo je odlicna ploca, kvaliteta kao sto je the cult inace. nazalost oko 80% njihovih albuma je dozivelo ovakve kritike, tako da se na kraju ispostavi da je 'kultni' bend samo 20% dobar.... :) ...
the cult nije bend za siroke narodne mase, tako da ce ljudi koji ga vole uzivati u jos jednom odlicnom albumu....
to je bar moje misljenje....
-
Srdjan (gost)
| 28.11.2007. 12.41.29
Slazem se sa predhodnim komentarom. THE CULT je 2000.godine izdao RARE BOX koji sadrzi 6CD-a sa neobjavljenim pesmama. Da imaju autorsku krizu, svakako bi reciklirali pesme iz predhonog perioda. Ali smatram da bend koji objavi RARE izdanje sa 6 cd-a stvarno ne 'kuburi' sa inspiracijom. Mogli su izdati 6 albuma da su to hteli - ali nisu.
-
Anoniman (gost)
| 28.11.2007. 13.41.06
Auuu, sto ti decko lose pises...
-
k (gost)
| 02.12.2007. 22.39.08
Slazem se...
-
Makarijo (gost)
| 13.08.2008. 01.29.50
Greska je u tome sto ljudi svaki cult-ov album uporedjuju sa Sonic templom i iz tog razloga sira publika je ostala uskracena za fantasticne pesme sa Ceremony i The Cult albuma... Ali pravi obozavaoci ce prepoznati kvalitet u svakoj njihovoj pesmi zato sto je on nesumnjivo tu...
-
morrison hotel (gost)
| 05.06.2011. 01.26.13
chudno, na set listi nema star..mozda njihova najjaca stvar u karijeri..
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.