Parades

Iako su pojedini muzički šarlatani diskreditovali dugometražnu premijeru kolektiva Efterklang kao (ne)uspelu kopiju Sigur Rósove srednje faze, skromno propraćeni Tripper je predstavljao jedan od najvrednijih trenutaka 2004. godine. Ruku na srce, teoretisanje je u njihovom slučaju veoma nezahvalno: pomenuti susret postrokerskih instrumentalija i elektronike, uz podršku anđeoskih višeglasja i elemenata klasike, danas je postao izlizaniji od najdražih farmerica. Ali, praksa govori da su Efterklang pravi maheri u kreiranju eteričnog kraljevstva tonova.

Pored toga, poznavanje zvučnog mikrokosmosa i umeće u stvaranju epskih kompozicija - što je na debiju prikazano u tragovima - veština je za koju bi Amiina, Múm i ostali (uslovno rečeno) saborci, uradili neke ne baš prijatne stvari.

Trogodišnja apstinencija u okviru koje su Efterklang prešli put od slabo popunjenih kopenhagenških klubova do sveopšte medijsko-narodske ekspanzije prouzrokavane ovogodišnjim EP izdanjem Under Giant Trees, omogućila je daleko bolje iskorišćenje evidentnog potencijala.

Negde u tom periodu, Danci su shvatili da mogu biti minimalni i magični kao i Colleen, njihova koleginica sa etikete, ali i kompleksni i intimni kao norveška trupa Jaga Jazzist ili multitalentovani sunarodnici Under Byen. Na toj premisi su izgradili drugi rad, čija ambicioznost prevazilazi čak i današnje standarde.

Na Paradesu je prisutna široka paleta žičanih, gudačkih i duvačkih instrumenata koje koristi preko 30 muzičara, a za vokalni segment su, pored članova benda, bila zadužena i tri odvojena hora. Efterklang su ovoga puta znatno organskiji, elektroniku su sveli na minimum, a iz svog repertoara su potpuno izbacili čudna pucketanja i šumove koji su na prethodniku odavali utisak izgrebanog diska i stvarali unikatnu atmosferu.

Međutim, nije lako snaći se u dramatičnom lavirintu silnih šrafura i nekonvencionalnih struktura, u kojem su melodije zamaskirane, a promena velikog broja muzičkih parametara značajno varira.

Zbog toga postoji opasnost da se nestrpljivi slušalac prerano sapletne, umori ili iznervira, ali snaga mistične strane ovog albuma ne bi smela da dozvoli i krajnje odustajanje. Enigmatične pesme Mirador i Caravan su najbolji pokazatelji principa po kojem album funkcioniše, jer će njihov ingeniozni sklop za 10-ak slušanja konvertovati ništa-ne-razumem stav u ovo-je-genijalno-ali-i-dalje-ne-shvatam, odakle je jasno da će zbunjujući deo uskoro potpuno iščeznuti.

Zvučni inžinjer Darren Allison, čovek koji je u plodonosnoj karijeri potpisao albume poput Loveless (My Bloody Valentine, ‘91) i Ladies and Gentlemen We Are Floating In Space (Spiritualized, ‘97), dosta je uticao na kreiranje melanholične kapije koja se u početku čini nepremostivom. No, kao i kod mnogih drugih skandinavskih muzičara, ona je samo dobro čuvani prolaz ka čarobnom i teatralnom svetu ushićenja, raskoši i nade.

Parades zahteva duboku fokusiranost i predanost, ali nagrađuje poput Lige šampiona. Njegove draži su rastuće i neiscrpne i, premda je potrebno nešto više truda nego uobičajeno da bi se dosegle, ta cena je prava sitnica u odnosu na ono što se nudi. Efterklang su tačno znali u kom pravcu da usmere dalju evoluciju i jedino pitanje koje se sada postavlja je da li su u stanju da zadrže uspešan kurs.

Audio:

• Cutting Ice to Snow (mp3)

Video:

• Mirador