In Nothing We Trust

Stepen unificiranosti indie rock formacija i beskrupulozno pljuvanje na sve osnovne principe nekada renomiranog muzičkog žanra je iz alarmantnog stanja prešlo u ono u kojem se jednostavno oguglalo, ali frontmen kriminalno potcenjene britanske rock (sa velikim ’r’) trojke Reuben, Jamie Lenman, ima nešto da kaže na tu temu pod fantastičnim naslovom Crushed Under The Weight Of The Enormous Bullshit.

Ovaj talentovani muzičar i ilustrator Guardiana se ne libi da otvoreno izrazi nezadovoljstvo trenutnim stanjem gitarske muzike, prozivajući nekreativne mlade plagijatore, ali i neke matore lisce, koji su uticali na današnje rasulo i koje niko do sada nije smeo ni da pogleda popreko, a kamoli da im uputi neku negativnu kritiku.

No, In Nothing We Trust nudi daleko više od platforme iza koje se sve osuđuje. U pitanju je kolekcija 11 stilski divergentnih numera nastala iz ruku pravih postmilenijumskih predstavnika ostrvske rock scene, momaka iz regije Sari koji su svoj status gradili svirajući i odrastajući sa sastavima Biffy Clyro, Hundred Reasons, Hell Is For Heroes, yourcodenameis: milo ili Million Dead (R.I.P.).

Danas je mešanje hiljadu pravaca u tri minuta postala svakodnevnica (poslušati samo Amere Between The Buried And Me), ali Reuben nikako ne spadaju u red bendova koji nasumično ubacuju naizgled nespojive deonice, ne bi li zvučali što provokativnije i atraktivnije. Njihova eklektika pronalazi duboko utemeljenje u odličnom vladanju svim formama kojima su odlučili da se pozabave na svom trećem radu.

Ona je rezultat proživljenih tranzicija i muzičkog sazrevanja u društvu samosvesnih grupa koje se nisu priklanjale trendovima i predstavlja tok svesti svih članova, što samom Reubenu onemogućuje veliki komercijalni proboj, ali ga čini poštenim i doslednim eskadronom.

Naime, kada bi iz svog pretežno melodičnog izraza izbacili teške post-hardcoreovske rifove i vriske, mestimične kakofonične ludorije i uvrnute zaokrete u trenucima kada se učini da su se napokon smirili, oni bi se bez problema prešaltovali sa vrha MTV2 liste na UK Top 40 (u čijem su donjem domu, doduše, već boravili).

Sjajno spotovani aktuelni singl Deadly Lethal Ninja Assassin (u kome gostuju prvaci nekih od pomenutih saboraca) će, iako je ekstremno zarazan i lucidan, zbog toga ostati zarobljen na alternativnim televizijama. Ta sudbina, međutim, verovatno ne bi zadesila veoma lepu i emotivno jaku akustičnu baladu Good Luck, u kojoj Jamieju pravi društvo Hannah le Spark iz alderšotskih indie popstera Arthur, ali Reubenov stav je da se za takav potencijalan hit (barem u ovom trenutku) ne pravi video klip.

Reubenova baza fanova nije zanemarljiva, ali nikako ne opravdava kvalitet koji ovaj trio poseduje. Ipak, na njima je da odluče da li će se i dalje kotirati kao veliko blago britanskog undergrounda ili se, poput svojih velikih prijatelja Biffy Clyroa, otisnuti put mainstream voda.

U Jamieovom ubedljivom vokalu, duhovitim tekstovima u najboljem engleskom maniru, prvoklasnoj destruktivnoj produkciji i arsenalu upečatljivih melodija i moćnih rifova, leži mogućnost za širi proboj i možda je zaista vreme da se nakom tri odlične ploče malo prodaju.

Audio:

• An Act Of Kindness (MySpace)
• Deadly Lethal Ninja Assassin

Video:

• Deadly Lethal Ninja Assassin (You Tube)