Istorija nesvakidašnje predanog tria Biffy Clyro i okolnosti koje su pratile izlazak njihovog četvrtog albuma Puzzle, govorili su da bi isti mogao postati tajni adut ovogodišnje mainstream ponude, jedine teritorije koju ovi Škoti do sada nisu osvojili
Simon Neil i blizanci Ben i James Johnston osetili su šta znači težak život. Primorani da od ranih nogu teškom mukom zarađuju hleb u škotskoj nedođiji okruga Ejr i da nagomilavaju frustracije u pokušajima da svojim ortacima objasne kako postoji druga muzika osim britpopa, oni su utočište pronašli u paktu koji ih je obavezao da jednog dana načine nešto bitno i začepe usta svima koji su ih omalovažavali i sputavali.
Blackened Sky (2002) i
The Vertigo of Bliss (2003) veoma su snažni zapisi odrastanja uz Weezer,
Pixiese, Sunny Day Real Estate i Fugazi, i značajni su jer su im doneli stabilnu bazu fanova, danas do te mere privrženu da se može porediti sa strašnom preokeanskom armijom obožavalaca koju poseduju
AFI. Još osmišljeniji i komercijalno otvoreniji
Infinity Land usledio je svega godinu dana kasnije, ali je hiperaktivnost u tom trenutku sticajem nesretnih okolnosti morala biti prekinuta.
Smrt Simonove majke Eleanor, pribegavanje korišćenju lakih i težih opojnih sredstava, teška bolest oca i problemi benda sa bivšom etiketom Beggars Banquet ređali su se uzročno-posledično i pretili da stanu na put ogromnom potencijalu. Srećom, protivteža je čekala iza ugla...
Tri teške godine kasnije, pod okriljem Warner Brosa, sa Garthom Richardsonom (RATM, RHCP) i Andy Wallaceom (Nirvana) iza miks pulta, i sa izdanjem koje definiše karijeru u rukama,
Biffy Clyro deluju kao preporođeni.
Zvučnu okosnicu puzle predstavlja sofisticirani popasti rock, koji je u vasionu lansirao njihove južne komšije (ili zemljake)
Snow Patrol i Bloc Party, i progresivan moderan rock kakav danas sa toliko šmeka i umeća stvaraju, takođe Englezi (ili Britanci), Oceansize i Amplifier.
Nju je, međutim, nemoguće kompletirati, jer su se delići raspršili po najudaljenijim krajevima rock univerzuma. Neki su stigli do emo-Thrice (Saturday Superhouse) i Jimmy Eat World galaksije (Love Has A Diameter), neki do prostranstva gde caruju Foo Fightersi (Semi-Mental), a neki su toliko emotivno jaki da je bilo kakva referenca apsurdna. U ove poslednje svakako spada kruna izdanja, divna Folding Stars koja prikazuje potpuno ogoljenog Simona u pokušaju da pobedi bol za izgubljenom majkom.
No, bitnija stavka od definisanja kategorije sličnih saboraca nalazi u samoj zvučnoj muskulaturi, koja je plod nagomilanog iskustva, vanserijske spretnosti i obilne harizme. Bilo da su prefinjene, ambiciozne ili prividno jednostavne, sve pesme odišu, u skorije vreme retko viđenom, suverenošću, koja ih čini ubedljivim koliko i neodoljivim.
Škoti nikada nisu bili blaži, ali ovo spuštanje lopte se pokazalo kao mudar potez, jer su do izražaja došle njihove aranžerske sposobnosti i mogućnost da svaku kombinaciju rifova pretoče u hit. Zato je biranje singlova ovde Sizifov posao, baš kao i pokušaj dočaravanja svih vrlina energične trojke.
Puzzle ima sve karakteristike velikog albuma i, potpuno opravdano, nemerljivu naklonost britanske štampe, koja odavno nije stala tako ujedinjena iza nekog izdanja alternativnije provinijencije. Da li će postati Eyes Open ove godine manje je bitno u odnosu na činjenicu da su se kockice napokon poklopile za Biffy Clyro, jer svet jednostavno mora da ih čuje.
Komentari
-
Anoniman (gost)
| 24.11.2007. 12.46.12
Album godine.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.