Ako se od uzdizanja u nebesa do nemilosrdne paljbe od strane istih ljudi proleti brže od Asafe Powella kroz Beograd, posledice mogu biti kobne. Ali ono što nije ubilo najistaknutiji velški moderni rock sastav današnjice, samo ih je ojačalo... Ili, ipak, malo i iznerviralo...
Uspeh Velšana bio je gotovo momentalan. Casually Dressed & Deep In Conversation odjeknuo je pre četiri godine Ostrvom kao bomba u londonskom metrou, stvorivši Britancima toliko željenog dostojnog predstavnika emocore provenijencije i takmaca neprikosnovenim Amerima, čija se scena u to vreme kupala u milionima dolara koje su donosili bendovi poput Thrice, Thursday ili Taking Back Sunday.
Na krilima svesrdne podrške svog mejdžor izdavača, tada neiskusni i preplašeni klinci dobili su priliku da osete delirijum u mančesterskoj, notingemskoj ili šefildskoj areni, kao i u ogromnoj dortmundskoj hali Vestfalen, svirajući kao predgrupa na izuzetno posećenoj turneji
Dance of Death heavy metal institucije
Iron Maiden, iako su s dotičnim bendom imali dodirnih tačaka koliko i s novom generacijom
Grandovih zvezda.
Ekspresno zbacivši Lostprophets s trona novomilenijumske velške rock scene,
Funeral For A Friend su izgledali spremni za velika dela. Ali onda, u trenutku kad su mnogi očekivali emo album decenije, sledi veleizdaja
drevnih fanova drugačijim, iako i dalje energičnim izdanjem
Hours (2005)
, koje je pokazalo želju, doduše još u cvetu mladosti, da se stvaraju čiste, prave rock pesme.
Pošto su uspešno prebrodili nimalo naivnu unutrašnju krizu prouzrokovanu dodirivanjem te druge prepone, FFAF su rešili da svojim trećim radom pokažu kako su daleko od instant-produkta koji kapitulira brže od
Nadalovih protivnika na šljaci.
Frontmen Matt Davies vodio je žestoku kampanju u medijima, najavljujući okeanski koncept o ribaru kog prate nedaće dok se vraća svojoj dragoj, koji će biti propraćen raznoraznim orkestracijama i koji će Funeral prikazati s novim, revitalizovanim zvukom i inspiracijom jačom nego ikada.
Zaista, simfonijski aranžmani su dobro uklopljeni, ne previše ambiciozno i nametljivo, ali opet spretno i efektno. Dvodelna
All Hands On Deck svojom kinematičnošću priziva eru
Use Your Illusion, laganica
On A Wire predstavlja omaž prosvetitelju Bonu i komšijama preko puta kanala Sent Džordž,
Out Of Reach miriše na
Sijetl 90-ih, dok je završna
The Sweetest Wave bolji pokušaj osavremenjivanja Queena od najambicioznije kreacije proistekle iz pogona zvanog My Chemical Romance.
Nepobitna je činjenica da Matt Davies nikad nije bio zreliji i da FFAF nikad nisu pravili kvalitetnije pesme. I sve bi to bilo sjajno i bajno da makijavelizam nije prevagnuo pri uspinjanju do neverovatnog trećeg mesta na famoznoj UK Top 40 listi.
Uvodna
Into Oblivion imala je toliki hit potencijal da je mogla opušteno da postane
When You Were Young ove godine, međutim odluka da se bubnjevi izvezu u sedamdeset prvi plan samo da bi par (stotina) hiljada radio-friendly tinejdžera ipak uključili ton kad na TV-u vide pet momaka u crnom, načinila je da zastrašujuće komparacije s Maroon 5 ili Keaneom i ne izgledaju toliko nerealno.
U prevelikoj pristupačnosti materijala leži glavna boljka, jer je ona uticala da isti dobije sasvim drugu dimenziju. Nekako setno zvuči činjenica da je od nekadašnjih štićenika Colina Richardsona, kultnog metalskog mahera za prodorni zvuk, danas glasniji i Charlie Chaplin iz Zlatne groznice, makar se sve ovde prisutne numere pojačale na čitavih 110 decibela.
Produkcija je u pojedinim trenucima toliko neprirodno ispolirana da se čini kao da su FFAF, revoltirani pređašnjim reakcijama, namerno rešili da u potpunosti raskinu sa agresivnom prošlošću i stave do znanja svim žiteljima emo i posthardcore geta da povratka neće biti.
Jedini je problem što pakovanje ovakvih epskih rifova u savršeno čiste, Vanishom isprane frekvencije ima isti efekat kao Bekamov slobodan udarac pod vodom.
Tales Don’t Tell Themelves je, generalno, dobro osmišljena i ozbiljna ploča, ali malo više petlje u njenom sprovođenju bi je popelo na K2 ovogodišnje britanske rock ponude. Prokleti Gil Norton!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.