PAGODA
Pagoda
Bend - najmanji zajednički sadržalac Michaela Pitta i filma Last Days je osnovan u Bruklinu nekoliko godina pre nego što je G.V. Sant odlučio da Pitt glumi Kurta Cobaina u fiktivnoj biografiji Kurtovih poslednjih dana života. U filmu je Pitt čak i svirao, i na soundtracku su se pojavile pesme Pagoda, a dve se nalaze i na ovom albumu
Pagoda je - nikome potreban korak.
Tužno i/li ironično je što
Michael Pitt pokušava da peva/krešti kao
Cobain, basista se ubija da bude Kris, a sve to (opet, 16 godina kasnije) pod patronažom Thurstona Moora i njegove sveže saradnje sa Universalom, koji i distribuira ovaj album.
Prve dve pesme zaista i zvuče kao Nirvana kojoj je sve pošlo naopako u studiju tokom onih dana kada nikome nije bilo do benda. Potpuno nezanimljive instrumentalne deonice i pevačke fraze - refren u Amego, "blah blah blah blah blah" je već pre neku godinu imala Kelly Osborne u daleko svrsishodnijem kontekstu.
Ukoliko zanemarimo relativnu slavu M. Pitta koji je poželeo da nakon kao-Kurt na ekranu bude i kao-Kurt na disku i potencijalni medijsku pažnju koju bi ovaj album potom mogao da dobije, teško je opravdati u ekonomski a kamoli uređivački motiv za postojanje ovakvog albuma.
Prisustvo violončela na albumu, a pogotovo u akustičnoj Death To Birth, je još jedna (ne)planirana podudarnost, a M. Pitt pokušava i da mrmlja kao Kurt na Unplugged In New York.
U pesmi Boutus teško da se slučajno spominje Meksiko (setite se pesme Mexican Seafood sa Incesticide), a u Alone čak se i ono bezglasno litijumsko "mmmmmmm" oponaša, a ponavljajući refren "I'm Alone" je još jedna potvrda nizine kreativnog dometa ovih autora. Istini za volju, ritam od semplovanog upaljača i zvuka upaljene cigarete su zgodno uklopljene ovaj inače ništavni aranžman.
Samo 56 sekundi Fear Cloud dobar su primer da pokažu kakvu šansu bi Pagoda imali da su krenuli u ovom pravcu - energična kakofonija unazad, zanimljivija od celog albuma.
Na polovini 14-minutne I Do čujemo i dnevnik koji čita M. Pitt. Čuju se i stranice koje se listaju. "Seadiving business... take a shower... head over to studio... horrible... dead... jet-lag... EQ pedal...small cassette recorder..."
Tu negde se priključuje bend koji sad više liči na
Sonic Youth. Tokom celog albuma provejavaju glasovi španskog govornog područja - i dalje ne shvatam zašto.
Mogu da zamislim kako Thurston i Kim publici čitaju Kurtov dnevnik i nije mi dobro.
Fade out... "...Very ambitious project..."
Fade in... Dečiji glas koji uz osmeh kaže Pagodaahahah!
Z A Š TO ?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.