Za sledeći milenijum

Kao što se domaća publika već navikla, festival koji se bavi promovisanjem nove i uzbudljive muzike i ovog puta u organizaciji okultnog trojstva Rex-Multikultivator-Ring Ring, od 13. do 17. maja u će ponudi imati miks beskompromisne avangarde, sumanutog džeza, svežih world music prestupa i novih pogleda na rok.

Muzika ovog dueta bazira se na duhovnoj i misaonoj improvizaciji pomešanoj sa narodnom muzikom Turkistana. Ova dva muzičara su svetski putnici u ime kreativne muzike.

Saadet Türköz je o tradiciji kazahstanske narodne muzike učila od svoje porodice. Sa ovim znanjem razvila je sebi svojstven stil kombinujući ga sa elementima improvizovane muzike.

Nils Wogram je džez muzičar koji se oprobao u različitim muzičkim kontekstima, kao što su moderna klasična muzika i istočnoevropski folk. Upravo ova raznorodna iskustva mu omogućavaju da prati jedinstveni muzički jezik Saadet Türköz.

Dugogodišnji poznanici Burkhard Stangl i Christof Kurzmann su osnovali sastav Schnee 1999. godine. U bečkom studiju Amann snimili su CD sa četiri kompozicije, koji je izazvao odlične reakcije u svetu improvizovane muzike zbog retko viđene sadejstva akustične gitare i elektronski modifikovane muzike, tako da duet nastavlja sa radom i drži koncerte u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Italiji, Sloveniji i Holandiji i turneje po Kini i Japanu. U to vreme počinju i da eksperimentišu sa tzv. „novom“ muzikom, da ugrađuju formate pesama i pop vokala u svoje kompozicije i improvizacije. Tako su došli do drugog albuma Schnee-Live, koji je takođe bio veoma uspešan. Schnee su u svetu improvizovane muzike jedna od grupa sa najdužim stažom - fascinantan eksperimentalan sastav.

Počeli sa radom 1999. godine. Saksofonista Martin Küchen je osnivač i kompozitor ovog benda. Njihova prva svirka u sadašnjem sastavu, snimljena u Glen Miler kafeu u Stokholmu i objavljena kao njihov prvi CD Live at Glenn Miller Café (Ayler Records), dobila je izvanredne kritike. Od tada, ovaj kvartet je turnejama obišao Skandinaviju i čitavu Evropu nekoliko puta.

U januaru 2006 isti izdavač objavljuje njihov drugi CD Live at Tampere Jazz Happening, ponovo uz odlične kritike, na kojem kroz nove kompozicije Martina Kihena jasnije pokazuju čvrstinu, istražujući drugačije muzičke pravce. Svi članovi grupe – bubnjar Kjell Nordeson, basista Benjamin Quigley i trubač Tomas Hallonsten učestvuju u aranžiranju kompozicija. Exploding Customer trenutno radi na novom studijskom albumu koji bi trebalo da se pojavi u toku 2007. Svakako su bend koji treba čuti uživo.

„Pere Ubu su uspeli u onome u čemu ni jedna druga grupa nije želela ni da se okuša, ni pre ni posle njih – postali su jedini ekspresionistički rokenrol bend na svetu, spregnuvši čitav opseg konkretnih muzičkih i rok elemenata u zvuk koji crpi svoju snagu iz nivoa svesti prethodno netaknutih popularnom muzikom“ (New Musical Express)

“Oni su najbolja rokenrol grupa ovog, a verovatno i sledećeg milenijuma“ (The Wire)

„Teško je izdvojiti važniji bend koji trenutno radi.“ (Mojo)

Nakon više stotina DJ nastupa u zemlji, širom Evrope i u SAD, BYSS su se oprobali i u formi benda, uz učešće kontrabasiste Ivana Antića. Od premijernog nastupa na Ring Ringu u maju 2003. godine, grupa je održala 20 koncerata, od kojih samo još dva u Beogradu, dok su se ostali održavali u kontekstu značajnih evropskih festivala. Posebnu pažnju privukli su na festivalima Avanto (Helsinki), Musikprotokoll (Grac), Transmediale (Berlin), kao i umetničkim centrima ICA (London) i BIOS (Atina).

Živi nastupi prikazuju široki spektar muzičkih interesovanja BYSS-a: u jednakoj meri ih čine elektronske improvizacije i materijal koji će biti objavljen na prvom albumu Talk to the Hand, u kome preovladava atmosfera akustične, spiritualne i ekspresivne free jazz muzike – u svojoj poslednjoj inkarnaciji.

Ovaj sastav čine tri jake figure današnje scene džeza i improvizacije: Kjetil Moster (saksofoni), Per Zanussi (kontrabas) i Kjell Nordeson (bubanj, udaraljke)

MZN3 istražuje mogućnosti formacije tria, radeći u „zoni sumraka“ između komponovanog i improvizovanog materijala i stvara snažnu mešavinu improvizacije gruv i psihodeličnog džeza. Članovi benda imaju mogućnost da koriste svo svoje iskustvo, koje ide od metala do savremene muzike, sa zajedničkom orijentacijom ka džezu i improvizovanoj muzici.

Free muzika jasnih struktura, muzičari nadareni izuzetnim sluhom koji vanredno koriste u dinamici. Muzici se dozvoljava da se razvija organski – takva je da završite sedeći na ivici stolice u uzbuđenom iščekivanju onoga što sledi.

Thomas Ankersmit (rođen 1979. u Leidenu, Holandija) od 1998. godine stvara muziku za saksofon i sintisajzer i bavi se kompjuterskom muzikom. Sarađuje sa umetnicima kao što su Phill Niblock, Kevin Drumm, Jim O'Rourke, Keith Rowe, Axel Dörner,

Gert-Jan Prins, Borbetomagusi Alvin Lucier. Njegov rad na muzici za saksofon je usmeren na apstraktne ekstreme ovog instrumenta, kombinujući ujednačen višestruki zvuk sa pojačanim mikro-šumovima koji se pojavljuju u samom instrumentu.

Često sarađuje sa inženjerima i naučnicima. Na svojim najnovijim nastupima koristi modularne sintisajzere i računare sa hiperdirekcionim zvučnicima stvarajući naizmenično polja zvuka i tišine u trodimenzionalnom prostoru.

Najnovija izdanja: CD uz učešće Kevina Drumma i zajednički album sa Jimom O'Rourkeom

Toshimaru Nakamura jedinstven je po upotrebi miks-konzole kao interaktivnog muzičkog instrumenta za žive nastupe. Koristi „no-input miksetu“, vezujući ulaz miksete sa izlazom i radeći na onome što dobije na taj način. Nakamurina muzika se opisuje kao „zvuk koji ide od ubadanja visokih tonova i zvižduka do teških, prštećih bas linija.

Toshimaru Nakamura pripada maloj grupi japanskih improvizatora koji su kasnih devedesetih napustili stilove kojima su se do tada bavili kako bi razvili novu minimalističku muziku – slobodne improvizacije bazirane na tišini i neznatnim gestovima. Ova scena kasnije je nazvana „onkyo“, a Nakamura postao je jedna od njenih vodećih figura, zahvaljujući svom redovnom prisustvu skupovima o improvizovanoj muzici u klubu Aoyama i kasnije u galeriji Off Site.

Projekte improvizovane muzike radio je sa muzičarima kao što su: Axel Dörner, Toshimaru Nakamura, Mattin, Franz Hautzinger, Annette Krebs, Sergio Merce, Domenico Sciajno, Julia Eckhardt, Rhodri Davies, Robin Hayward, Christian Kesten, Burkhard Beins.

Bend iz Subotice, nastao je proleća 2002. Nadahnuti muzikom koju su slušali i motivisani unutrašnjm najintimnijim osećanjima i strepnjama, počeli su da stvaraju muziku koja predstavlja jedan nepretenciozan pokušaj višedimenzionalne ekspresije emocija, misli i vizija, i donekle, pokušaj krajnje senzitiviziranog otklona svega dekadentnog.

Radili su na muzici za predstavu Dnevnik jednog morfiniste. Kao sastavni deo trupe koja realizuje tu predstavu, Ana Never je svirala u njoj, kad god se predstava igrala.

Uz pomoć prijatelja, u toku juna meseca 2005. snimili su lo-fi materijal za svoj prvi oficijelni album.

Kao šesti član benda u formi VJ-a, od 2006. na njihovim nastupima je Branislav Filipović. Njihovi nastupi su se sa projekcijama, njegovih nepretencioznih video radova, upotpunili i zaokružili, kako emocionalno tako i prosto senzitivno.

Prvog aprila 2006. Ana Never je izdala svoj prvi album za mladu izdavačku kuću Fokus iz Subotice. Album su takođe objavili i za indie label svojih prijatelja, izdavačku kuću Pop Kontroll iz Mađarske. Može se pomenuti i njihovo pojavljivanje na kompilaciji Rock Post 3 za istoimeni francuski label, da bi se nedugo zatim našli i na sličnoj kompilaciju u Češkoj.

Dok je gorepomenuti album planiran za reizdanje za ruski label R.A.I.G. sa bonus pesmama i novim artworkom, njihovi planovi za 2007. fokusirani su na snimanje novih kompozicija za drugi album, kao i za koncertne aktivnosti...

Počeo je da uči da svira klavir sa 10 godina. Pre tri godine diplomirao na konzervatorijumu Niccolo Piccinni u Bariju, u klasi profesora Valfrida Ferrarija. U međuvremenu je postigao zapažen uspeh na nacionalnim takmičenjima i kao solista klasične muzike, i kao improvizator. Od 2001. je pijanista i kompozitor u sekstetu svoga oca Pino Minafra Sud Ensemble. Sa ovim ansamblom imao je brojne nastupe u Italiji, ali i u Nemačkoj, Japanu, Francuskoj, Holandiji, Španiji, Austriji, Portugaliji i Makedoniji. 2003. pristupa sastavu Canto General (ime sastava inspirisano pesmom Pabla Nerude). Od osnivanja, ovaj ansambl učestvuje u političkim i sindikalnim demonstracijama i raznim socijalnim i građanskim inicijativama. Minafra učestvuje sa Canto General na festivalu Notti di Stelle u Bariju i na Talos festivalu u Ruvo di Puglia, projektom posvećenim Južnoafričkoj Republici, kad su im se pridružili i Louis Moholo i Keith i Jullie Tippett. Godine 2005. na projektu posvećenom fenomenu Taranta, sarađuju sa Emanuele Parrini i Ernstom Rejsegerom.

Iste godine, svirajući harmoniku, Minafra se pridružuje ansamblu Municipale Balcanica iz Terlicija, koji je održao preko 200 koncerata po Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i Bugarskoj. Njegov prvi samostalni CD La dolcezza del Grido čine originalne kompozicije izvedene na klaviru, izdat je 2003. Januara 2005. našao se na četvrtom mestu godišnje Top Jazz liste mladih talenata, koju pravi 70 svetskih kritičara a objavljuje se u magazinu Muzica Jazz. Sada su izdata još dva albuma: Terronia ansambla Pino Minafra Sud, na kojem gostuju ženski hor Faraualla, pesnik Vittorio Curci i Meridijana Multijazz orkestar u izdanju nemačke izdavačke kuće Enja – ovaj album je osvojio nagradu Top Jazz 2005 italijanskog muzičkog magazina Musica Jazz i nagradu za album i grupu godine.

Finski harmonikaš Kimmo Pohjonen dobro je poznat publici Ring Ringa. Njegov nastup u velikoj sali Doma omladine na Ring Ringu 2000. godine je mnoge tada ostavio sa otvorenim ustima. Pohjonenova kombinacija tradicionalne narodnjačke harmonike i naprednih elektronskih pomagala učinila je mnogo više od proste realizacije stare ideje o čoveku-orkestru. Pohjonen je bio i čovek-orkestar, i čovek-kabare, pa čak i čovek-jato raspevanih kitova. Korišćenje semplera i kontakt-mikrofona omogućilo mu je svirku u kojoj je komunikacija sa samim sobom bila više od proste fraze a melodije, ritmovi i teksture bejahu zapleteni u jednu gotovo nerazaznaljivu, gotovo savršenu masu. Ovaj diplomac Helsinškog konzervatorijuma i Muzičke akademije Sibelijus (na kojoj sada i predaje) kroz svoja muzička interesovanja jednako je pažnje posvećivao klasičnoj i narodnoj muzici, odlučivši da sopstveni izraz bazira na obe, ali i na sada već decenijskoj posvećenosti ka istraživanju novih zvučnih formi, improvizacije i braka muzike sa drugim medijima (balet, pozorište…). Laureat brojnih nacionalnih nagrada (recimo „folk muzičar godine“, više puta), Pohjonen je dobijao državne stipendije i osvajao titule muzičara godine u finskoj džez štampi. Njegovi najnoviji projekti vezani su za kombinaciju muzike, kompjuterske animacije i videa u realnom vremenu.

18. maj, Kulturni centar Rex, 20.00: Slobodna zona na Ring Ringu -projekcija filma Patnja i smeh (Suffering and Smiling, Dan Olman, SAD, 2006, 60 min), cena ulaznice je 100 dinara;

20. maj, Klub Akademija, 20.00, Koncert Oleś/Jörgensmann/Oleś (Poljska/Nemačka), ulaz besplatan;

20. maj, Akademija, 22.00, Cul De Sac (SAD), predgrupa Zemlja Broj 9 (Srbija), cena ulaznice je 300 dinara;

21. maj, Rex: u 21:30: Cul De Sac svira muziku uz klasični ekspresionistički nemi film Faust F.W. Murnaua; cena ulaznice je 150 dinara.

Evo male biografije umetnika:

Stanislav Milojkovic, fotograf i urednik fotografije u beogradskom listu Danas, duže od dve decenije beleži atmosferu i dešavanja na rock 'n' roll koncertima. Prve fotografije (sa koncerta Erika Kleptona na beogradskom Sajmu) objavio je 1984. u Omladinskim novinama, kada je imao 17 godina. Ubrzo otpočinje saradnju sa omladinskom štampom širom nekadašnje Jugoslavije - objavljuje u Poletu, Mladini, Studentskom listu, Stavu, Mladosti.., potpisuje omote ploča Partibrejkersa, Električnog orgazma, Discipline kičme, KUD Idijota... Fotografije je samostalno izlagao u beogradskim galerijama: Barutani, Domu Omladine Beograda, SKC-u; kao i u Kragujevcu, Užicu, Požegi, Čačku, Kraljevu, Zrenjaninu, Požarevcu.