Nekrunisani “kralj kompilacija” i čovek sa najviše objavljenih diskova pod svojim imenom bez ijedne odsvirane sekunde na istim, posetio je Beograd sada već po ko zna koji put. Povoda više i nema, proleće je rezervisano za GP-a i njegovu selekciju koja je ove godine imala nezvanični slogan “All styles, arty party!”.
U sred perioda tokom kojeg traje vrlo zanimljiva izložba
U raskoraku, MSUB je ustupio prostor ovoj žurci, što je dovelo do neuobičajenog kontakta izlož(b)enih eskponata sa (neočekivanom) publikom: kukice na koje su kačeni radovi posetioci su koristili za nezvaničnu i neplaćenu garderobu, mehanički slon vas je gledao iza ugla, DJ-evi su nastupali ispod plakata Ujedinjenog sindikata seksualnih radnika (i time doveli svoje zanimanje u sličan odnos pružanja usluga za novac), a u posebnoj prostoriji sa foteljama, umorni i/li znatiželjni su mogli da pogledaju re-enactment
Bitke kod Orgriva Jeremyja Dellera (r. Mike Figgis).
Savremeni (kompjuterski) dizajn i novi (kompjuterski) jazz su zbratimljeni svojom publikom ali i stvaraocima, i ova žurka je imala dva direktna primera te bliskosti. Jedan od dvojice DJ-eva koji je puštao muzike pre
Gillesa Petersona je TV dizajner/animator (Nikolor), a količina dizajniranih majica u publici bila je verovatno najviša ikada u srpskom clubbingu (ne samo jedna prisutna bila je delo od strane ovog DJ-a).
Neraskidiva veza GP-ja i radija je verovatno ono što i lokalne fanove vezuje za njegov rad, i verovatno je njima posebno drago kada im se glas nedeljnog voditelja obrati i u klubu. Nakon popriličnog zagrevanja domaće podrške koja je bila na nivou zadatka više nego dovoljno (sumnjam da bi većina bila sigurna da nema mikrofona kojim se najavljuju GP i EZ čija je zapravo selekcija i mix - čak su pustili i jednu istu pesmu), GP je negde oko jedan iza ponoći resetovao atmosferski pritisak na nulu i počeo svoj set sa misionarskom pretenzijom da ponudi dubstep beogradskoj publici koja to do sada nije imala priliku da čuje (ili jeste u 10 puta manjem broju).
Prvih 20-ak minuta GP-ovog seta su ublažili atmosferu i približili je intelektualnim krugovima, talentovanim najavama MC EZ-a da je ipak ovo “all styles arty party, and we go abstract”! Nastavlja se u poprilično mračan (bar za ovu priliku) instrumentalni hip-hop, prelazi se polako na soul i nu-jazz, i tu negde ulazimo u period konstantnog mešanja i muzičkih stilova i same atmosfere.
Radio u klubu (koji je ovog puta muzej) ipak može da funkcioniše, pogotovo kada se ljudi ponašaju kao i kod kuće, tj. najčešće opušteno razgovaraju u čemu im pomaže potpuno neadekvatno/siromašno ozvučenje za ovaj prostor i ovu količinu ljudi. Recimo da je adekvatno ozvučeno bilo tek 65% prostora, i pravo je čudo da velike kompanije sebi dozvoljavaju ovako nešto. Ili su ti ipak srpska posla.
Uz visoku cenu krate usledila je vrlo visoka posećenost, što je dobar primera rasta standarda publike, ili bar one koje GP ima u Srbiji. Većina njih je tokom nedelje radila preko dana u svojoj kancelariji (verovatno i slušajući jednu od neizbrojivih GP-ovih kompilacija) pa je petak bio zasluženo opuštanje. Potreba GP-a da bude moderan i prigrli se uz sve minimalnije klupske struje odrazila se na tvrđi zvuk u trećem satu njegovog rada, što deli publiku na obne koji pričaju i one koji igraju.
“There will be no miracles here” – otpozdravio nas je još jedan rad sa izložbe, u dvorištu muzeja, uporan u svojoj istinitosti.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.