TARWATER U REXU
Reke megabajta
Nedelja je redak dan za koncerte, bar što se Beograda tiče. No, karakteristična atmosfera energetskog fade-outa je sasvim odgovarala kako prilici zbog koje koncert i organizovan, tako i samoj muzici i pesmama berlinskog dua Tarwater
Mesto: Kulturni centar Rex, Beograd
Vreme: Nedelja, 1. april
Produkcija: Organizacija BoniBobi i prijatelji
"This is for the fan who we never had a chance to meet" - tako je počelo. Bojan Marković (1976-2006) nije doživeo da vidi
Tarwater drugi put, pod pretpostavkom da ih je gledao na prvom Dis-Patchu 2002. Sasvim sigurno, te večeri polovina publike je poznavala Bojana, a sami organizatori su bili njegovi dobri prijatelji.
Ipak, Tarwater su došli da odsviraju tek uobičajeni koncert, ma kako neuobičajen jedan od povoda bio. Već tokom prve pesme je postalo jasno da je Rex pogrešan izbor prostora. Njihova suva elegancija se teško mirila sa nezgrapnom akustikom prostorije, pa glas Roberta Lippoka gubi na ubedljivosti.
Nužni kompromis organizatora susreće se sa beskompromisnim stavom benda da nema mesta za trećeg (ili četvrtog) muzičara, pa je skoro sva muzika samo bivala podizana iz kolevki semplera (i to tri primerka različitih generacija), a bas gitara je preko reke mrtvih megabajta komunicirala sa svojom već odavno odsviranom starijom sestrom.
Koristiti studio kao instrument tokom stvaranja albuma je velika prednost ovakvih malih postava, ali to isto raditi i na koncertu je blisko izdaji same te ideje. Intervencije na pesmama mogu biti samo blage, a svaka naprednija i manuelno komplikovanija ideja oduzima neophodnu koncentraciju za pevanje.
U ovakvim situacijima, i bendu i publici je dovoljno da uspostave međusobnu razmenu energije u vidu prepoznavanja i odobravanja omiljenih pesama - svi će biti zadovoljni! Generacija safe-mode nastupa uživo sveprisutna je na elektronskoj sceni u toj meri da je sam pojam živog nastupa rastegljen do percepcije ličnog doživljaja, nauštrb odslušane/odsvirane muzike.
Reklo bi se da bi Tarwater posle 10 godina na sceni bili spremniji na manje isprogramiran modus, bar kao što je bratski trio To Rococco Rot. Ali ne, nisu. Za njih je što vernije prenošenje forme pesme cilj broj jedan. Čest je slučaj da neka pesma otpočne potpuno novi život kada se postavi u novo okruženje.
Da je ovaj koncert održan u Trešnjinoj šumi (u sličnom pejzažu koji je na fotografiji flajera za ovaj koncert, samo višestruko gušćeg drveća), gde sam samo par sati pre koncerta bio u prilici da čujem pesmu sa svežeg albuma Tarwatera zahvaljujći DJ Shuffleu na iPodu, da li bih i onda bio razočaran pristupu tokom koncerta?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.