Previše šetnji, a premalo priče - set je zaista delovao kućno. Visoki plafon je neprijatelj klupske zabave, a ima li ičega besmislenijeg od gledanja reklame žurke na kojoj se nalazite, i to uz 10 repriza
Tiga je, pre svega, prepoznatljiv po svom glasu, zanimljivim izborom pesama koje je obradio, a i vlasnik je bar tri zaista velika klupska hita. Sve to je i više nego dovoljno da bude DJ superstar sa imenom ispred muzike. tj izbora muzike. Kako je prvi put posetio Srbiju prerano, tako je ovaj drugi put delovao – prekasno. Baš kao i njegov pet godina očekivani debi studijski album.
U Beogradu 2002. Tiga je nešto značio za par stotina ljudi koji su te godine aktivno provodili u slušanju radija i izlascima u male i srednje, sada već kultne nepostojeće beogradske klubove. Četiri godine kasnije, njegova publika u Beogradu/Srbiji je bar 10 puta brojnija. Ulazak velikih korporacija/brendova na teren organizacije klupskih zabava i festivala omogućuje niskorizično ulaganje u inače (pre)skupe goste, a publici se nudi profesionalnija tehnička realizacija uz više ili manje beskrupolozno oglašavanje sponzora/organizatora/domaćina.
Ključna reč – experience – prošla je put od Lucky Strikea preko Smirnoffa, a u 2007. ispred nje stoji Beck’s. Sama Hala XXI je preko potrebna srednja zapremina prostora za koncerte/klupske zabave i prijala je opcija izbora između vrele bezvazdušne mase i prohladnog ulaza gde su ostvarivi “odruči” pokreti.
Od početka, Tiga je zvučao dovoljno eklektično da se za svakoga nađe ponešto. Gradio je set više logaritmaski no linijski, tako je posle svakog dizanja/usijanja dolazilo mekše spuštanje. Prvi znak da njegov set neće biti vizionarski, već više kućno-podsećajući šta-smo-sve-slušali-u-proteklih-par-sezona - bio je teaser od strane LCD Soundsystema – Tribulations. Tog trenutka se moglo i pomisliti da mu se omaklo – “hej, još nije dobio remikse novog singla”.
Sasvim je logična mutacija ekspresno protutnjalog electroclasha u obliku sada već ustaljenog electrohousea, gde su sve strane zadovoljene i gde ima mesta i za remikse progresivnog indie rocka, i za psihodeličnije deep house struje. Možda baš zbog svoje neaktuelnosti i relativne prevaziđenosti, njegov prvi veliki hit Sunglasses At Night ne nailazi na oduševljenje.
Previše šetnji, a premalo priče - set je zaista delovao kućno. Visoki plafon je neprijatelj klupske zabave, a ima li ičega besmislenijeg od gledanja reklame žurke na kojoj se nalazite, i to uz 10 ponavljanja? Možda ćemo zaboraviti ko pušta muziku? I koliko reklamnih animacija poletajućih flaša je dovoljno da vam ostanu u glavi zauvek?
Tiga nas je podsetio da je obradio Nellyjev Hot In Herre, uz Plastikmanov Spastik, a ubrzo nakon toga povampirio je LCD Soundsystem (sada već skoro jesam sat kasnije čućemo Tribulations koji je pre bio samo najavljen). Dva puta smo čuli i Depeche Mode (pri početku Everything Counts, dosta kasnije Suffer Well) što je samo po sebi dovoljno zbunjujuće. Kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da set neće imati veliki vrhunac, već više malih usijanja i hlađenja uz solidne varijacije u tempu.
Tiga nam je priredio veliko iznenađenje i veliki flasback u 2004. i jedan drugi Experience, kada je umiksovao Rapture House Of Jealous Lovers u Higher State Of Consciousness Josha Winka. Iste dve numere bile su tada u miksu dua Tiefscchwarz (zanimljivo je da je dan nakon Tige jedan od njih nastupao u Beogradu).
OK, možda ni oni nisu bili prvi, možda je ovo palo na pamet njemu prvi put baš te večeri, možda to radi često…to je već tema za sebe. Pred kraj, za još jednu potvrdu neaktuelnosti i sezone 2005. čuli smo Royksopp i What Else Is There?.
Kraj je došao očekivano i spušteno. Nešto manje od četiri hiljade prisutnih ga je vaspitano pozdravilo, ali bez prevelikog uzbuđenja. DJ je samo povod, i nije uvek u pravu. “Everybody makes mistakes...”
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.