Rock’n’rolla nerv

Vreme: 19.02.2007.
Mesto: Tvornica, Zagreb

Predvođeni ultra-pozitivnim brkom falsetto-canned heat on the road again-vokala i crvene gitare  Jesse “The Devil” Hughes-om, čiji je high school-prijatelj Josh Homme (gitarista i vođa Queens Of The Stone Age, kao i Kyuss) odsvirao bubnjeve i producirao oba dosadašnja albuma EODM: Peace, Love, Death Metal, (2004) i Death By Sexy, (2006) i koji se slika po EODM spotovima, a poneki put zasvira uživo sa grupom, ovaj kalifornijski “bezobrazni” band melje u tradiciji stones/rockabilly/boogie/glam/punk-rock ugođaja. Oba albuma su  remek-delo takvog, danas retkog, zvuka i potpuno upadaju u kategoriju svojih uzora, čiji se uticaji na EODM albumima mogu prepoznati: Stones, T.Rex, Suzy Quatro, AC/DC, Joan Jett, Link Wray, The Cramps, New York Dolls, Sex Pistols, u igrajućem funky bitu, vokalnim disco odblescima Funkadelic, Ohio Players ili pak savremenika Peaches, The Donnas, The Kills…

Koncert EODM, (predgrupu po imenu The Spores, na žalost, nisam stigao da vidim) je bio, posle manjih problema sa zvukom u prvih 10-tak minuta, apsolutno briljantno orljanje, pleneći sve vreme svojom jumpin jack flash-razigranošću autentičnih rock’n’roll lujki.

Frontman Jesse, velikih brkova i smešnih naočara ex-vijetnamskog gay veterana, ili pak bivšeg američkog policajca koji danas zarađuje novac igrajući u erotskim filmovima, tokom celog nastupa konstantno pleše sebi svojstvenom mešavinom disco-rock pokreta, gitarista David Catching (Earthling), takođe smešnih naočara, ali i vrhunskih slide-blues tonova, ima izgled jogging-penzionera iz Beavis and Butthead galerije likova,  basista Brian ''Big Hands'' O'Connor, (koji izgleda kao Kekecov košmar), ledenog pogleda, velikih šaka i duge masne kose sa urednom crvenom kravaticom, nekontrolisano nasrće ka publici, dok bubnjar Gene Trautmann (Evil Beaver) upravo izgleda kao bubnjar i vrlo jako odvaljuje svoj instrument.

Kombinujući  pesme sa oba albuma, EODM su razvalili na ovom koncertu, dok je publika reagovala pogo-skakanjem i ovacijama posle svake pesme. To je, očigledno, pozitivno iznenadilo ove momke srednjih godina na bini, nenavikle na takvu srčanu reakciju ljudi gladnih rock’n’rolla sa teritorije ex- Istočne Evrope, (za razliku od one blazirane, svega site publike po zapadno-evropskim zemljama), što je dodalo novi polet bandu da izgori na bini još više.

Shodno tome, komentari Jesse Hughes-a su pored uobičajenih “vi ste najbolja publika, imate najbolje devojke…momci, znam ja šta vi radite sa njima… rock’n’roll!...”, ipak u par momenata zazvučali krajnje iskreno i spontano, te su rifovi K.Richards/M.Bolan/J.Thunders usmerenja, uz upotrebu skoro zaboravljenog talk-box-a, moćno punili telo i dušu velikog broja okupljenih ljubitelja pravog rock zvuka.

Lepršavi hitovi, puni macho ljubavnih tekstova (kao!): “I Only Want You”, “I Want You So Hard” ili “I Gotta Feeling (Just Nineteen)”, “Cherry Cola” u živom su izvođenju dobile pravu dodatnu boju, dok je funky hard boogie “Flames Go Higher” sve prisutne pogodio pravo u rock’n’rolla nerv i skoro izazvao pomeranje tla u glavnom gradu naših suseda.

Sve ono čime se EODM bave je, kroz minulih četiri i po r’n’r decenije, odsvirano po ko zna koliko puta; masa grupa se bavila ovim istim akordima, istim muzičkim, pogotovo tekstualnim “honey want you” klišeima, međutim, eto, opet se pojavila ekipa entuzijasta koji je uspela da sve to ponovo složi i da  zazvuči autentično, divlje, pobunjenički, bučno i zabavno, tj. onako kako  treba!

Na bis, Eagles Of Death Metal su, osim svojih pesama zasvirali i “Beat The Brat” od Ramones, kao i “Brown Sugar” od Rolling Stonesa, rif bez kojeg, najverovatnije ne bi bilo ni samih EODM, baš kao ni dosta drugih, u ovom tekstu spomenutih  rock grupa.