Iako se na njih čekalo više od decenije + dva sata (kolika je razlika između vremenske zone u kojoj se pišu najave događaja i one u kojima se koncerti u glavnom gradu već duži niz godina održavaju; čast izuzecima), čekanje se isplatilo: Dub Syndicate je pokorio Beograd i potvrdio svoju reputaciju zacementiranu u istoriji duba
Mesto: SKC, velika sala
Vreme: Sreda, 31. januar
Produkcija: Odličan Hrčak
Solidna gužva ispred zgrade SKC-a u sredu uveče bila je pouzdan znak da je beogradski centar kulturnih dešavanja poprište još jednog bitnog događaja. I zaista, po prvi put, prestonica je imala čast da ugosti jednu od perjanica ostrvskog duba - Dub Syndicate.
U karijeri dugoj dve i po dekade, okupljeni oko jednog od gurua britanske progresivne muzike - producenta Adriana Sherwooda - Dub Sindikat je revolucionisao poimanje ove muzike. Zato se s pravom smatraju odgovornim za širenje granica jednog od najprogresivnijih pravaca muzike današnjice van reggae nasleđa i samim tim zadiranje u druge, još neistražene teritorije.
Sve to je bila dovoljna pozivnica za upućene i radoznale da provere kako te postavke funkcionišu na najmerodavnijem od svih terena - u susretu sa publikom.
Nervoza koja je počela da se uvlači među posetioce, a čiji je uzrok bilo kašnjenje koncerta (dokle više?), nestala je sa prvim zvucima duvačkog tria u sastavu Vukašin - Dule - kapiten Kojot, koji je ovu priliku iskoristio za predstavljanje svog debi solo albuma čiji je izlazak najavljen za početak januara (?) za etiketu SKC.
Sa bine je dopirao neopterećujući i šarmantni zvuk koji se može definisati kao varijacija na temu Kojotovog interesovanja za reggae, u dovoljnoj meri već zabeleženog na ranijim izdanjima u kojima je učestvovao. Elegantni duvački aranžmani u najboljoj tradiciji roots-reggaea praćeni su ritmom sa matrica, što je za finalni proizvod imalo karnevalski ugođaj pogodan za ples koji nije prestajao u dobrom delu publike koja je igrom prekraćivala vreme do početka ostrvske dub lekcije.
I onda su se pojavili oni i putovanje u prostranstvo je moglo da počne: besprekorne hipnotičke bas linije Lloyda Parksa i nepogrešiv ritam čoveka-ritma - Style Scotta su pružali dobru osnovu beskrajno simpatičnom dugokosom gitaristi Vinceu Blacku, klavijaturisti Bubbleru i klavijaturisti/"toncu" Alonu Adiru, zaduženom za manipulaciju zvukom karakterističnom za ovaj žanr (delay i reverb, isečci glasova, šumovi), da svojim ukrasima oboje viziju u cilju stvaranja DUBine putem zvuka.
Vožnja je u suštini bila energična i pouzdana: u više od sat i po vremena poletne svirke (+ bis) prekinuta je samo pri kraju regularnog dela koncerta kraćim izletom u čistije reggae vode kada se basista Parks prihvatio vokalnih zadataka.
Ostatak putovanja sa tamnoputim sindikalcima na kormilu otkrivao je nove neistražene teritorije spajanja reggae osnove kao dominantne komponente amalgama sa ostalim nasleđem crne muzike i futurističkih dodataka. A odlična komunikacija benda sa publikom razvejala sumnje da ovaj žanr svojom hermetičnošću nema dovoljan potencijal za atraktivno živo izvođenje.
Bilo je to veče u kome su svi bili na dobitku - iskusan bend željan dokazivanja na novom terenu, i publika gladna inspirativnih događaja. I niko nije otišao na svoju stranu oštećen - svi su, na obostrano zadovoljstvo, zajedno na lep način ispratili januar i dočekali februar, bogatiji za još jedno autentično iskustvo.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.