Pesme Terese Salgueiro kod slušalaca bude religiozne, gotovo mistične osećaje. Njihova muzika oživljava večne teme: pitanja o sudbini, životu, ljubavi, korenima
mesto: Sava centar
vreme: petak, 11. februar 2005.
produkcija: Sava centar
Kada spojite klasičnu jednostavnost, eleganciju i nesvakidašnji, skoro bolan zvuk akustičnih instrumenata i glasa sa, za klasičan fado, čak pomalo preteranim entuzijazmom oličenim u čak tri (neverovatna) bisa, dobićete tek ovlašnu sliku ovog nastupa. Ali ćete bar na trenutak shvatiti da akustična, „pomorska“ muzika ne samo da nije mrtva, već da uspeva da duboko gane čak i zaleđeni Beograd kome se prelepa diva Teresa Salgueiro ljupko zahvalila što je „po tako strašnom vremenu došao da ih čuje“.
Prvi deo koncerta, u kome je predstavljen novi album Um Amor Infinito, zvučao je gotovo nadljudski i iako su nove numere domaćoj publici bile potpuno nepoznate, redovno su prekidane bujicama aplauza i ovacija. A kako i ne bi kad čudesan, pomalo dečji vokal u visokim deonicama zaigra živo u vazduhu, skoro se materijalizujući u morski talas, kamenu ulicu, statuetu renesansne lepote, a gitare otkrave čak i ono malo leda koji je publika u salu prokrijumčarila u sebi, iznutra.
U drugom delu nastupa, koji je usledio nakon pauze tokom koje su neuobičajeno mirni i zamišljeni posetioci uživali u zaboravljenim čarima koncertnog predaha koji još jedino živi u skoro opusteloj auli Kolarčevog zdanja, Madredeus su oživeli svoju neiscrpnu temu – Lisabon i život u njemu. Usledile su dobro poznate, a u skladu sa tim i burno dočekane kompozicije praćene suptilnim kretnjama naizmenično toplih i hladnih boja diskretne svetlosti reflektora koja kao da je pratila tek oslobođen, elegantan i čedan pokret začarane Terese. Njeni pratioci su, kao i uvek, ostali nepokretni, dosledni unutrašnjim manifestacijama umetničkog delanja.
Omamljujuća melodičnost glasa i muzike uhu koje nije naviklo na ovakav zvuk može posle određenog vremena da se učini monotonom ili čak da uspava duh slušaoca koji nakon prvog oduševljenja lagano prelazi u sanjarenje. Ali to je breme koje nosi sva akustična muzika u techno eri.
Madredeus kod slušalaca bude religiozne, gotovo mistične osećaje. Njihova muzika oživljava večne teme: pitanja o sudbini, životu, ljubavi, korenima. I neku laku setu, bez istinske melanholije i duboke tuge, zbog čega nam je fado zvuk prepoznatljiv jer podseća na lirske romanse, folklorne balade i sevdalinke.
Poreklo, tuga, folklor – zvuči vam poznato?
Pored neospornog muzičkog kvaliteta možda se i u toj prepoznatljivosti krije tajna prepune sale Sava centra.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.