Sila je bend koji možete gledati stotinu puta i nijednom da ne budete sigurni da ste videli sve. Slatka neizvesnost koja lebdi oko svakog njihovog nastupa samo dodatno podgreva osećaj uzbuđenja.
mesto: Plastic
vreme: subota, 22. januar
organizacija: Pazi Škola!
“Pa oni su počeli da sviraju!?” najčešća je rečenica koja se izgovara na svakom koncertu Neočekivane Sile. Ukoliko vam pogled nije fiksiran na binu, teško da ćete primetiti kada je DJ završio set, a kada je grupa počela nastup. Poslednjih desetak godina, Sila je jedini klupski bend u Beogradu, sastav koji je za veče u stanju da parira svakoj DJ atrakciji. Sila je bend koji možete gledati stotinu puta i nijednom da ne budete sigurni da ste videli sve. Posle toliko koncerata koje su odsvirali u ovom gradu, sasvim je normalno da njihove izvedbe variraju, od genijalnih, energetski napumpanih svirki, do ponekad neinspirativnih jam-sessiona, ali baš u tome i jeste šarm. Slatka neizvesnost koja lebdi oko svakog njihovog nastupa samo dodatno podgreva osećaj uzbuđenja.
Pazi Škola! u “skvotovanom” Plasticu bila je u subotu dupke puna. Zgodne gradske cice, simpatična dečurlija, stari poznanici, prevejani šminkeri i zalutali rockeri, svi su se ponovo okupili da čuju jedini lokalni bend koji uživo svira techno.
I Pink Floyd i Plastikman
Sila uklizava u miks, elegantno i moćno. Bend je odlično uvežban, ali nikako urihtan. Intuicija je njihov adut. Nemanja Aćimović, najokretniji domaći bubnjar, žilav kao sajla, metronomski precizan, motor je čitave priče. Uzavreli ritam ne prestaje, reverbovani poklič šamanskih dubina kotrlja se u odjecima space-bluesa i timpan-funka, putujući od ranih Pink Floyd i Can, preko Lee Perrya do Plastikmana. Orge i Vlaca se utrkuju na svojim gitarama, negde po ivicama dalekih sazvežđa gde vladaju Captain Beefheart, Hendrix i Arto Lindsay, dok Lakijev bas nenametljivo pumpa iz pozadine, kao najava nečega što treba da se dogodi, ali se na sreću, nikada ne događa. Jer Sila je kao odlaganje zadovoljstva, pa tako zadovoljstvo biva još veće. Sila jeste to , baš zato što nikada nije to - ono čemu se nadate nikada ne sledi.
Repeticija je ključ, energija konstantna.
I dok ostali domaći bendovi od svakog koncerta prave kafanu, Sila od kafane sa lakoćom napravi koncert.
Što se mene tiče, mogli bi ovako da prže svake nedelje.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.