Vreme: 19-21. oktobar 2006
Mesto: Kulturni centar Rex i Mint Plastic, Beograd
Produkcija: Dis-Patch
Samo je u Srbiji moguće da se na adekvatan način ne proslavi petogodišnjica festivala čija relevantnost je dodatno potvrđena
ovogodišnjom Qwartz nagradom za najbolji elektronski događaj 2005. Paradoksalno, ove godine je bilo i najmanje gostiju/koncerata/live-actova, i nije čudno što su dve postave imale i svoje podskupove - solo izvođače. Takođe, festival se odigrao na samo jednoj lokaciji - Rexu, uz klupsku završnicu u Mint Plasticu. Zato je i kontinuitet Dis-Patcha pravo malo čudo, ali i veliki praznik za par stotina posetilaca sastavljenih od onih koji uglavnom vrlo dobro poznaju materiju, i onih koji su željni upoznavanja sa nekim novim sadržajima (bar što se tiče manje-više eksperimentalne elektronske scene).
Dan Prvi
Festival je otvoren projekcijama kolektiva Pictoplasma i jednom od njihovih putujućih selekcija. Dva sata aktuelnih animacija sa naglaskom na samim karakterima više nego na celovitosti i poruci scenarija, zadali su ozbiljan tempo posetiocima. U trajanju od 10 sekundi do preko sedam minuta, mogli smo da vidimo i čujemo kako naručene projekte za velike kompanije (Panasonic, Adidas, Honda...), muzičke spotove (The Knife, Jason Forrest, Of Montreal...), ali i kvalitetne realizacije koje nisu završile ni kao reklama ni kao spot. Veliki opseg stilova i tehnika je ključna stvar zašto je ovaj program naišao na toliko zadovoljstvo publike.
JAN JELINEK
Pauze između dešavanja na festivalu predstavljaju značajan festivalski događaj, tokom kojih se gosti kroz neformalne razgovore upoznaju sa ovdašnjom scenom, a pojedinci obnavljaju i unapređuju poznanstva. Ukoliko se složimo sa konstatacijom da je zona najboljeg provoda na kućnoj žurci hodnik ili put do WC-a, nekome je ove godine najbolja zabava bila na pauzama – u uskom poročnom grlu Rexa i nimalo manje poročnoj ulici ispred, ali uz obilje vazduha i ljutih vozača automobila.
Posle jedne takve pauze, kao jedini živi događaj prvog dana, nastupili su Holanđani Staalplaat Sound System i njihov Yokomono spektakl. Da bi se potpuno shvatio njihov način stvaranja muzike, neophodno je malo predznanje koje je uredno bilo dostavljeno na sajtu festivala i plakat/flajer mutantu, ali ispostavilo se da je i dalje bilo nedovoljno informisanih.
Ukratko – 10 ploča sa locked groovovima je postavljeno kao sam izvor zvuka, po svakoj od njih kruži kamiončić koji je ujedno i gramofon i FM radio predajnik, a 10 veoma lepih prijemnika dobijaju pojedinačne signale. Dvojica ljudskih operatera imaju po miksetu kojom kontrolišu finalni miks. Sve osim mikseta se napaja na baterije, i stoga kamiončići vremenom gube brzinu (smanjuje se broj obrtaja igle po ploči), a prijemnici slabije hvataju signal i postaju osetljivi na čiste lokalne radio stanice.
TRAPIST
Štednja organizatora u obliku polovine od ozvučenih uglova prostorije koji Staalplaat preferiraju, kao i njihova izvesna nesigurnost verovatno prouzrokovana uletanjima lokalnog turbo FM spektra, uticali su na nešto slabiji i kraći nastup nego što se očekivalo. Ali, ipak su uspeli da podsete na izvorno značenje FM-a i specifičnost spektra buke koji se jedino tim putem može stvoriti. Pitanje je koliko je običniji posetilac razumeo, ali je prizor njihovog crvenog kompleta sa kojim rade verovatno svima ostao u sećanju kao igračka iz snova.
Dan Drugi
Za prave fanove, i one najmanje podložne umoru, drugi festivalski dan počeo je popodnevnim emitovanjem programa YUV (v.02) – selekcije Clubtransmedialea skocentrisane na minimalistički i vrlo kodiran pristup realizaciji videa, koristeći kao glavni alat površinu, liniju i boju. Na ovakav način postiže se upečatljiva sinhronizacija slike i muzike (pogotovu one koja je i sama vrlo minimalna i bazirana na zvučnim fragmentima, bližim digitalnim podacima nego muzičkom instrumentu.
FREEFORM
Glavni program otvorili su Alog, norveški duo prepun iznenađenja. Njihov nastup je bio prava mera transfromacije muzičkog izraza, od MIDI flaute i njenog softverskog sabrata, preko laptop dijaloga, unikatnih primera muzičke samogradnje do prvog D-P 5 podsećanja na električnu gitaru kao dobrodošlog gosta u elektronskim nastupima. Zbog svega ovoga, Alog su zaslužili titulu najedukativnijih izvođača ove godine, ukazavši na značaj komunikacije instrumenata međusobno, pa i sa publikom - koliko god muzika nepažljivom posetiocu zvučala nekomunikativno.
Austrijsko/kanadski trio Trapist je tog dana bio najozbiljniji zalogaj, a poseban preduslov za uživanje u njihovom maksimalno usporenom road-movie soundtracku bili su maksimalna opuštenost i spremnost na spoljni nadražaj ma kakav on bio. Njihovo (s)hvatanje bubnjeva, kontrabasa i električne gitare je ukorenjeno u improvizaciju u kojoj se instrument dotiče ne na prvi impuls, već malo kasnije - uz odloženo/produženo delovanje.
Mapstation, koji se uredno predstavio imenom i prezimenon ali i gradom (Štefan Šnajder, Diseldorf), bio je ovogodišnji primer br. 1 večito obnavljanog pitanja u temi problema izvođenja elektronske muzike: koliko je matrice dozvoljeno? - bila ona kompjuterski program ili minidisk. Potreba da se izvede njegov aktuelni solo album iziskuje kompromise – ili više ljudi koji zaista nešto rade, ili on sam i samo jedan sloj pravog sviranja uživo. Argumenti postoje na obe strane, ali te večeri je najveći aplauz dobio baš on, što može da se tumači i jednim od ponuđenih odgovora na gorenavedeno pitanje – ukoliko je muzika dobra, uopšte nije važno.
PHONOPHANI
Iz ovakvih ozbiljnih tema izvukao nas je Englez Freefom svojim retro pogledom na svet elektronske muzike, što u kontekstu posetilaca festivala znači sredinu 90-ih i ono zašto se ovakva forma i dalje zove IDM. Svi su plesali pametno, pa i oni koji misle da su najpametniji i da im se (kao) nije svidelo. Tokom ove prvi put opuštene atmosfere kada nije bilo nevaspitano previše pričati tokom nastupa, uočile su i prve ozbiljne demografske promene D-P publike, koje su iznosile zanimljive zaključke nastale u svojim novim susretima sa muzikom.
Dan Treći
Još jednom je ulični dijalog odneo prevagu, da nisam odranije imao ~scape DIN AV DVD verovatno bih i pogledao ovo inače solidno izdanje. Kako je nestašni Freeform otkazao svoje predavanje jer se nije dovoljno pripremio, publici je ponuđeno da uživa u živim prenosima koncerata Le Placard iz Londona, što je bila zgodna prilika da se (isključivo na slušalicama) čuje nešto kao alternativa/ socijalizacija glavnom programu ili pauzama.
Phonophani je otvorio glavni program uz iznenađujuće drugačiji zvuk u odnosu na dosadašnja studijska izdanja. Isečci iz bolivudskih filmova (nama tako smešnih i začudnih), čiji se zvuk mešao sa njegovom iskrivljenom percepcijom muzike za igrice u kojoj je buka izvojevala suprematiju nad ritmom i melodijom, zauzevši ih po svom diktatu. Tako smo dobili neočekivanu multimedijalnu razglednicu kakvu ćemo moći da pravimo na nekom ličnom uređaju i šaljemo drugima... verovatno za koju godinu.
TO ROCOCO ROT
Šteta da smo posle putovali u prošlost, jer je Jan Jelinekov Kosmischer Pitsch bio odavanje počasti kraut rocku i uticajima svemirskih istraživanja na transičnu muziku 70-ih. I delom i zvukom - pogrešan koncert na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Rex se veoma teško bori sa glasnijom (rock) muzikom, pa iako su inače vrlo dobri muzičari sa njim (Andrew Pekler - gitara i Hanno Leichtmann - bubnjevi) – njihov se set činio mentalno neupotrebljivim, da bi se tek u tišim i više improvizovanim delovima osetio jasni zvučni prostor. Kako je ovaj nastup bio deo njihove balkanske turneje, lako je zaključiti da je u pitanju još jedan nužni kompromis organizatora. Za neke starije, ovo je bio zasluženi susret sa nostalgijom, a oni mlađi već su maštali o šbbkbb - da je Jan Jelinek odsvirao solo set naslonjen na novom solo albumu.
Kao sam kraj večernjeg programa u Rexu, a pred odlazak u klub, To Rococo Rot su potvrdili svoj status veterana (11 godina sviraju, uskoro im izlazi osmi album), ne dozvolivši ikakvo posustajanje entuzijazma i energije na sceni. Vešt miks bubnjeva, bas gitare i silnih elektronskih instrumenata doveo je do punog zvuka sa kojim se sala Rexa borila, ali je ipak zvuk pobedio. Tako su TRR pokazali da se godinama taloženo muzičko nasleđe može uobličiti u zahtevnu elektronsku formu koja insistira na prosečnom trajanju pop pesme, razvijajući tako male funkcionalne celine.
MAPSTATION
Da bismo se preselili u novi deo kluba Plastic koji se zove Mint, moralo smo i da jedemo, pa smo zakasnili na Piece Of Shh... DJ set, ali je klub kao završnica festivala bio pravo mesto da se razmene utisci i otpuste nagomilane misli - iz nepušačke zone u toksični pakao. Klupsko veče minimalnog techna je uspelo zahvaljujući beskomprisnosti DJ-eva; LOD je učitao tempo i kod, a Marko Millosavljević je dodatno razradio sintaksu, ostajući u zoni ispod 130 BPM, ne dozvoljavajući sebi da se ogreši u populizam, što je retka prilika za lokalnu klupsku scenu.
Le Placard 153. put
Kao posebni prateći program ovogodišnjeg D-P-a, u nedelju je održano lokalno izdanje Le Placarda; festivala bez ozvučenja - samo sa slušalicama kao mogućnošću prisustva koncertima. Program je sastavljan ad-hoc dan pre festivala, i sklapao se u toku dana, i svako zainteresovan je mogao da se prijavi. Oni koju su ugrabili svoje slotove (od po pola sata), imali su jedinstvenu priliku da nemaju problema sa tonskom probom, da čuju sve isto kao i publika, a publika je sedela i ležala neometana. Na programu su bili uglavnom svi lokalni muzičari koji su nastupali na dešavanjima BGYSS Soundscapes koji, ali i neki koji su probili led – svirajući uživo ili predstavivši svoj materijal prvi put pred publikom. Intimnost muzičara i publike pojačana je ovako na najveći nivo, a zvuk sale sa muzikom koja se čuje iz desetak pari slušalica jedan je od ređih zvukova koje možete čuti u životu.
Iako je događaj bio besplatan i najavljen svima koji bili na koncertima dan pre, relativno slaba poseta (oko stotinjak ljudi je prošlo za desetak sati) prouzrokovana je nedostatkom entuzijazma ili prezasićenošću.
Ovim je završen ovogodišnji deveti Le Placard koji je trajao 153 dana u raznim gradovima sveta, a nadamo se dugotrajnijem i udobnijem beogradskom Le Placardu što pre.
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.