Trans Am, Metallica, Majkl Đira, Violent Femmes, Lira Vega

Osim što nije članica NATO pakta, Srbija je i zemlja sa najsiromašnijom koncertnom ponudom u regionu. Sa Mađarskom i Slovenijom se odavno više ne upoređujemo, dok nas u poslednje vreme „šišaju“ i braća Hrvati koji su nam do skora pružali utehu, zato što smo, makar po našem mišljenju, u istom čabru. Ako se uzme u obzir da većina koncertnih sala u Beogradu ne ispunjava najosnovnije standarde pa čak ni neke elementarne sanitarne uslove (čitaj: pristup klozetu), na prste se mogu pobrojati upotrebljivi prostori koji se pri tome redovno zakupljuju u najrazličitije svrhe - konferencije za štampu, sportske manifestacije, partijske kongrese, itd, bez autentične koncepcije koja bi generisala kakvu-takvu energiju na jednom mestu. U SKC-u se možete dobro provoditi, ali uvek vas vreba baba-sera u hodniku; u Domu omladine ste jednom nogom na rejvu, drugom u kafe-baru, dok ružna zdanja poput hale „Pionir”, Sajma ili Hale sportova, u zavisnosti od godišnjeg doba, kombinovano asociraju na ledenu hladnoću ili toplotni udar, u svakom slučaju na lošu akustiku. I ove godine, ako izuzmemo nekoliko značajnih DJ nastupa, koncertna ponuda je bila prilično siromašna.

Ipak:

Veterani post-rocka iz Vašingtona poslednjih nekoliko godina aktuelniji su nego ikad. Svoja poslednja dva albuma T.A. (2002) i Liberation (2004) bazirali su na političkoj provokaciji i na temelju electro zvuka. Kombinacijom vokodera i gitara podmazanih digitalnim efektima i oštrom lirikom, oduvali su prve redove publike u Domu omladine, demonstrirajući kako dobar rock koncert treba da zvuči: beskompromisno, brzo i energično.

Domaća publika Metallicu čeka već skoro 15 godina. Kraljevi speed metala u zenitu svoje karijere postali su MTV ikone (ili karikature, u zavisnosti od toga da li ste ljubitelj ili ne), i svakako jedan od sinonima muzičke industrije. Na koncertu u Beogradu pokazali su da umeju da cene odanost fanova, svirajući neke od (pra)starih numera koje su pripremili specijalno za tu priliku. Džinovska bina, prvoklasno ozvučenje, raspoloženi frontmen Džejms Hetfild i 20 000 duša koje su pevale u glas.

Nekadašnji frontmen grupe Swans, danas producent i solo izvođač, vlasnik izdavačke kuće Young God u solo akustičnom setu. Ironija, tuga i prituljena zlokobnost njegovog baršunastog glasa dovoljni su da uklizate u taj mračan i zavodljiv svet, pomišljajući da ga nikada ne napustite.

Kultni američki sastav obojio je tinejdžerske godine više ovdašnjih generacija, a svako ko se makar jednom zatekao na Akademiji zna za kolektivni delirijum koji nastaje kad god krene Blister in the sun. Otprilike tako je bilo u bašti SKC-a: ekstaza pomešana sa nostalgijom.

Verovatno najbolji domaći sastav, predvođen harizmatičnom Zojom Borovčanin. Eksplozija strasti i energije, u procepu kosmičke buke - beogradski new wave rivajvl, na ravnoj nozi sa aktuelnim njujorškim zvukom, pruža ohrabrenje da ima nade za domaću scenu.