Bez zaklona

Otkako je otvoren Plastic Jam, čini se da je cilj bio dovođenje manjih umetnika na mala vrata u Beograd, kao i podrška domaćim DJ-evima. Tu priliku je dobio i Killa Kela, osoba koja svojim glasom proizvodi bass, bubanj i scratch sa gramofona. Njegov talenat su prepoznali DJ Vadim, Jurassic 5 i Scratch Perverts, dok ga Pharrell naziva najboljim beatboxerom na svetu

Uroš Jelić

Mesto: Plastic Jam, Beograd
Vreme: 19. septembar 2006.
Produkcija: Plastic Jam

Razlog Kelovog beogradskog gostovanja bio je novi album, Elocution, izdanje na kome poput pravog MC-ja koristi sve resurse koji su mu na raspolaganju, u njegovom slučaju - usta.

Omalovažavan i nipodaštavan, beatboxing nije puko reprodukovanje muzike glasom, već je uistinu neverovatan muzički instrument kojim se zaista može postići nemoguće: Killa Kela ne imitira muziku, on jeste muzika.

Prepun splav uskoro je postao bojno polje na kome su se sukobljavali beskrajna energija sa bine i neverica publike u ono šta se dešavalo pred njihovim očima. Ritmovi su leteli iznad glava poput šrapnela, ali niko nije bežao u zaklon - nije ga bilo. Hirurškom preciznošću bitovi su udarali u tela, niko nije bio siguran da li sluša snimak ili izvođenje uživo i niko nije bio bezbedan.

Gitarski rifovi koji su pratili Kelu na Supergrass bili su samo uvertira u jedno spektakularno muzičko putovanje koje se nastavilo izvođenjem Tom’s Dinner od Susane Vega, koje se pretvorilo u nezadrživu eksploziju emocija i poštovanja za vanzemaljsku sposobnost kojom manipuliše svojim glasom, u isto vreme stvarajući, niske, srednje i visoke tonove dok uporedo peva preko toga.

Novi album se poput magle polako razvijao kroz numere Secrets i Jawbraker na kojima je MC Trip izvlačio maksimum iz Killa Kele, iako se nije tako činilo. Lakoća sa kojom su bitovi nalazili put do zvučnika oslikavala je veličinu i umeće pred kojim smo stajali, čak i pomalo nesvesni a sasvim sigurno nespremni za enormni talenat koji nam je pružen.

Lee Potter (Killa Kela) doneo je jenostavnost u prekomplikovani svet muzike i uspeo da ukroti neke od najsloženijih produkcija današnjice, izvodeći Lean Back (Fat Joe), Drop it Like its Hot (Snoop Dogg), Milkshake (Kelis), Renegade Master (Wildchild) i Love to Love You Baby (Donna Summers) sa vokalnom preciznošću koja se graničila sa ludilom. Numere su se jedna za drugom gotovo niotkuda pojavljivale iz grla beatboxera, dovodeći do ekstaze prepuni Plastic Jam.

Iako potcenjen, beatboxing ima novu nadu i priliku da izađe iz senke super masivnih produkcija i ponudi ono čemu svi težimo: slobodu, zvuk oslobođen limita!

Bilo da preuzima ulogu celog orkestra na sebe ili samo daje podlogu i boju rimama drugih MC-jeva, Killa Kelu treba čuti da bi se poverovalo u neverovatno.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike