Black Godfather ponovo u Beogradu

Mesto: velika sala SKC-a
Vreme: subota, 30. septembar
Produkcija: Bad Music For Bad People

“U odnosu na Andrea Williamsa Little Richard zvuči kao Pat Boone” - Lux Interior (The Cramps)

Black Godfather je prvi hit na US R’n’B top ten listi imao 1956. godine. Bila je to pesma Bacon Fat. Sledile su Greasy Chicken, Humpin’, Bumpin’ & Thumpin’ (pre nekoliko godina “pozajmljena” od Fatboy Slima), Rib Tips, Pass The Biscuits, Jail Bait i druge.

Početkom ’60-ih počinje da radi za Motown Records i Berryja Gordyja, najpre kao producent (Marvin Gaye, Mary Wells, Contours, Stevie Wonder), kasnije i u A&R odeljenju. U drugoj polovini ’60-ih prelazi u Chess Records, kao producent i izvođač.

Samo par godina kasnije, početkom sledeće decenije, započinje za njega pogubnu saradnju sa Ikeom Turnerom. Ike ga uvodi u svet kokaina iz kojeg se Andre posle nekoliko godina izvlači, posledice su takve da Mr. Rhythm završava proseći na mostovima Čikaga kasnih 80-tih.

U modernoj r’n’r istoriji na Andrea ukazuju najpre The Cramps obradivši njegovu pesmu Jailbait i svrstavši čak dva njegova r’n’b hita na legendarnoj Born Bad kompilacijskoj seriji. No ni to nije bilo dovoljno da se ruinirani kralj lascivnog r’n’b/soul/funka vrati u epicentar pažnje muzičke javnosti.

Tek u drugoj polovini 90-tih, uz veliku pomoć svojih fanova: Jon Spencera, Dan Kroha i Mick Collinsa (Gories) Andre se vraća u studio. 1998. godine sa pomenutim dvojcem iz Gories u Detroitu snima svoj definitivni comeback album Silky objavljen iste godine za In the Red Records. Sudbina se jos jednom smeši ovom crnom šefu ciganske duše i Andre postaje heroj nove garažne generacije. Već na sledecem albumu (The Black Godfather, In the Red Records, 1999.) prate ga Jon Spencer Blues Explosion, Dirtbombs, Cheater Slicks, Countdowns i Compulsive Gamblers. Mr. Rhythm se nakon dve decenije plaćanja danka problemima sa drogama vraća u ulozi predvodnika moderne garažne produkcije. I dok je u ranoj fazi svoje karijere imao probleme zbog svojih produkcijskih egzibicija i od puritanaca bio markiran kao problematičan autor zbog otvorene seksualnosti, Andre Williams upravo na te dve karte gradi svoj comeback u svet muzike.

Jon Spencer ga uzima za izvršnog producenta albuma Acme, a Andrea i Spencerove Blues Explosion mozete čuti i na Acme Plus izdanju u numeri Lap Dance. Potom Mr. Rhythm nekoliko puta obilazi Evropu i Ameriku (jednom i Australiju) na zajedničkim turnejama sa Jon Spencer Blues Explosion, Countdowns, Cheater Slicks.

U junu 2001. objavljuje album Bait & Switch za Norton Records. Sama činjenica da se na ploči kao gosti pojavljuju Ronnie Spector (Ronettes) i Rudy Ray Moore, njegovi ispisnici, potvrda je Andreovom neprestanom radu u prethodnih pet godina. Ovog puta produkcija je osetno prijemčivija, a njegov prepoznatljivi raw sexual r’n’b/soul stil vešto upakovan i za one kojima su Silky i The Black Godfather zvučali suviše sirovo.

Dve godine nakon uspešne evropske turneje sa Green Hornet, objavljuje live album Holland Shuffle, opet za Norton Records.

Pre par meseci za Pravda Records izlazi novi album Aphrodisiac na kojem ga prate sjajni Diplomats of Solid Sound. Andre je i dalje opsednut seksom, koji je i ovde tema broj jedan. Zvuk je znatno više soul nego na poslednjih nekoliko ploča, samim tim i album je pitkiji i može da komunicira sa publikom koja ne ljubi garažna gitarska krljanja, prisutna na albumima za etiketu In the Red Records.

Od prošle godine Andre Williams opet posećuje Evropu, ali turneje nisu duže od 7-10 dana i po pravilu se bukiraju mesecima ranije. Ovogodišnja turneja (9 koncerata u 9 dana!!) startuje u Beogradu koncertom u velikoj sali SKC-a. Biće to dobra prilika da domaća publika još jednom vidi jednog od najvećih zabavljača i nesumnjivu rokenrol legendu koja danas u 69-toj godini života izgleda i peva bolje od preživelih iz svoje generacije.