Ovu zbirku upadljivo karakteriše bunt, protivljenje svetu, ali i želja da se pronađe razlog koji će tom istom svetu povratiti izgubljeni smisao i poremećenu harmoniju
Zbirka poezije beogradskog pisca i novinara Milana B. Popovića pod nazivom
Molitva tetoviranog srca (Narodna knjiga/Alfa) nastala je u skladu s tendencijom da se književnost vrati životu. Deo poezije Milana B. Popovića koji je najvidljivije angažovan oponaša ružno lice stvarnosti i društvenih odnosa, istovremeno kritikujući to isto lice.
Upuštanje u Popovićevu poeziju znači pristupanje jednom ranjenom i izvitoperenom svetu pomerenih vrednosti u kom, uprkos svemu, postoji grozničava potraga za nadom i uporištem. U tom smislu, ovu zbirku upadljivo karakteriše bunt, protivljenje svetu, ali i želja da se pronađe razlog koji će tom istom svetu povratiti izgubljeni smisao i poremećenu harmoniju.
Molitva tetoviranog srca sastoji se od četiri ciklusa koji već u svojim nazivima sažimaju pesnikove tematske preokupacije: Kreativnim horizontom svetlosti potopiti ivicama dekadencije uramljeno društvo, U plamenu lavirinta Srbije, Pokušaj života u nepristojnom vremenu,„Isuse, vidiš li im lice i naličje?“. Pesme su pisane u ispovednom tonu, a u prvom planu je subjekat pesme i njegov doživljaj sveta i društvenih odnosa „u središtu prašume modernog doba“.
Pesnik oseća potrebu da ruši svakodnevni, već ishabani svet, onaj koji gledamo iz dana u dan. Njegova umetnička osećanja su burna i snažna, pa je tako i njegova poezija sugestivna, prodorna, sva u poricanjima, osporavanjima, u stalnoj potrazi za smislom. Popović svojom poezijom ukazuje na pošast iskrivljenih i poremećenih ljudskih vrednosti i akcenat izričito stavlja na totalnu negaciju, odnosno nepristajanje na takav način života.
Ova poetska zbirka nije, ili nije samo, izraz mladalačkog bunta, a pesnik nije buntovnik bez razloga. On samo nedvosmisleno i ekspresivno govori o našoj stvarnosti izražavajući duh slobodne misli oslobođene kalupa i ograničenja. Govori o stvarima koje nepogrešivo prepoznajemo i o stvarima koje svakodnevno srećemo. Popović je svakodnevicu transponovao u utiske, emocije, refleksije, od kojih je gradio stihove koji sačinjavaju unutrašnji dnevnik lirskog subjekta.
Pesme ove zbirke uronjene su u svakodnevicu koja neumoljivo tetovira naša srca i čitalac može da oseti da je zašao u poetski svet sa kojim može da se identifikuje, jer svi postojimo u Popovićevom ovde i sada. Najveći broj stihova prožet je iskrenim emocijama, a mnogi od njih prerastaju u poente koje se odvajaju od teksta i postaju lake, ali i dalje gorke. Molitva tetoviranog srca Milana B. Popovića podstiče čitaoca da razmisli kako i gde živi, zbog čega i zbog koga, i kako da nađe snagu u sebi da bi bio bolji od našeg zajedničkog ovde i sada.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.