Bila je čast učestvovati u nezaboravnom putovanju kroz prošlost, sadašnjost i budućnost drum and bassa. Iako potcenjen od strane organizatora i publike, High Contrast zaslužuje izvinjenje i neizmernu zahvalnost na iskrenosti i energiji koju je pružio malom broju ljudi koji su ga sačekali pošto su nastupi Darkwood Duba, DJ set New Ordera i Ladytron Soundsystema iznenada sramno otkazani. Marginalizovan od samog početka, ovaj 24-godišnji momak iz Kardifa pokazao je kako izgleda nositi drum and bass scenu na svojim plećima
Kad je Lincoln Barret (aka
High Contrast) sa 22 godine objavio
True Colors (2002), muzička javnost Velike Britanije je bila zbunjena. Neopterećenost sa kojom je High Contrast prilazio muzici i posvećenost sa kojom je miksovao soul, house, dance muziku sa drum and bassom i jungleom ostavljale su ljude zapanjenim.
Dve godine kasnije izlazi High Society, koji je pokazao da High Contrast poseduje neobičan talenat da svojom muzikom pomera ljude – talenat koji mnogi ne poseduju, a još manje umeju da repliciraju. Prikazao je izuzetnu posvećenost i osećaj koji se može porediti samo sa ranim izdanjima Good Looking Recordsa i samog Bukema.
Muzika koju High Contrast pravi je ono što svi osećamo u sebi i pravili bismo sami, samo da znamo kako. Talenat, privrženost i hrabrost doveli su do toga da je ceo žanr pomerio unapred pružajući zvuk koji vas tera da se krećete i nekontrolisano smeškate.
Bila je čast učestvovati u nezaboravnom putovanju kroz prošlost, sadašnjost i budućnost drum and bassa koje se ni na trenutak nije činilo nezanimljivim i starim. Putovanju koje nas je vratilo korenima i osećanjima zbog kojih smo i počeli da slušamo muziku.
Nedostatak numera poput
Twilights Last Gleaming i
Return of Forever nadomestio je izvrsnim remiksom
Blue Orchid White Stripesa, kao i fantastičnim remiksom Bounty Killae –
Out In the Streets They Call It Murder. Silina sa kojom su se numere ređale nije davala ni trenutak odmora niti vremena da shvatimo šta se dešava. Udisali smo muziku u nadi da nikada neće stati. Živeli smo za trenutak – on je bio sada i bio nam je potreban poput vazduha.
High Contrast se svesno udaljio od sve više otuđujućeg, besnog i skoro militantnog pristupa d&b muzici, unoseći mir u nemirnu muziku, skoro dečačku radoznalost, čineći je bliskom i toplom. Šetali smo ulicama Londona i Bristola sa Goldiem, Roni Sizeom, Shy Fxom uzvikujući: Bad Boys Inna London Rude Boys Inna England!!!
Ispostavilo se da teret koji je na sebi nosio High Contrast nije toliko velik kao teret koji se našao na leđima Sky Musica, organizatora koji jednostavno nisu bili na visini zadatka, dopuštajući sebi luksuz da stanu iza događaja koji se sveo na jednog čoveka. I to onog od koga su sasvim očigledno očekivali najmanje, pošto je Lincoln Barret jedva uspeo da se nađe u najavi za nastup.
Sky Music je uspeo da podbaci na svim poljima, od nepoštovanja publike i umetnika do neadekvatne opreme na sceni – polju ma kome bi trebalo da su najjači. Bilo je impresivno videti publiku koja nije bila spremna da proguta ovakvu neprofesionalnost kao što je trpela mnogo puta do sada, a svim tim nezadovoljstvom upravljao je Wikluh Sky, koji je svoj set sa DJ Rahmannyem u znak protesta završio posle svega par minuta.
Organizacija ovakvih događaja (na žalost mnogih) uopšte nije lak posao i zahteva potpunu predanost i maksimalnu profesionalnost prema SVIM učesnicima. Ona je ovoga puta sasvim sigurno nedostajala ljudima iz Sky Musica.
Jedino ostaje da se nadamo da je iz ovog fijaska izvučena pouka i naučena lekcija.
Ipak, bilo nas je koji smo te večeri mnogo više dobili nego izgubili.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.