Bend koji je dobio ime po filmu koji niko od članova nije gledao u misiji uništavanja legata muzičkog pravca zamrznutog do sledećeg odmrzavanja.
(Sub Pop)
"Everybody loves us/Everybody loves our town/That's why I'm thinking lately/The time for leaving is now" - Overblown - Mudhoney
Rock 'n' roll Elvisa i Bill Haleya ili punk koji se svirao deset godina pre Pistolsa i The Clash, razvili su se mnogo pre nego što su dospeli u žižu javnosti i kao takvi, čak i kad su u pitanju samo uspomene, bolje odolevaju zubu vremena. Nešto manje sreće imaju scene veštački pri-hranjivane, pre-hranjivane i nado-hranjivane, a potom ubrzano izbledele iz medija. Etiketa grunge prišivena mahom za majice bendova s područja opštine Sijetl na prelazu iz osamdesetih u devedesete, odličan je primer za ovu tezu. Da nije bilo nje, etikete, kvartet Mudhoney bi danas verovatno u širem smislu, s Mark Armom umesto Neila Younga, bio "Crazy Horse" generacije četrdeset i pedesetogodišnjaka. Karavan bi neprestano putovao. Snimao 2-3 albuma godišnje. Bar nekako prisvojio deo publiciteta koji su mu, iako iskreni prijatelji, Nirvana, Pearl Jam ili Soundgarden (ne)zasluženo oduzeli.
Dvadeset i četiri godine posle orgazmičkog Superfuzz Bigmuff i pet nakon lakšeg "Veliki brat" petinga The Lucky Ones, njihovo deveto studijsko otkrovenje Vanishing Point, ponovni je zalet koji umanjenim intenzitetom samo nagoveštava ono što može da se overi jedino na njihovim živim svirkama.
Oslobodivši se krilatice Touch Me I'm Sick, nekad skloni bombastičnim naslovima: Generation Genocide ili Tales of Terror, ovaj put se zadovoljavamo sa I Like it Small: “And when I orgy, I cap it at 12/Any more than that and… I get overwhelmed."
U delovima Sing the Song Of Joy, Mark Armov visoko pitchovani glas podseća na nešto mlađe Black Heart Procession i Palla Jenkinsa.
Da li ćemo nakon trećeg, četvrtog slušanja ovog albuma pevati samo I Don't Remember You, ili i "It's a god damn pleasure to meet you again" (nastavak iste)? U današnjoj obilnoj ponudi (uspomena) teško je oceniti. Reklama posle svake pete pesme na besplatnom servisu Spotify, samo je kratki uzdah u zamišljenosti nad citatima/rifovima MC5-a i Stoogesa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari