Popboks - RAMMSTEIN - Rosenrot [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 05.12.2005. 00:00

RAMMSTEIN

Rosenrot

Sa Rosenrot Rammstein i dalje čvrsto stoje u svom stereotipu da bend na nemačkom može da se bavi ili heavy zvukom ili elektronikom. Ali, takođe i dalje su van klasične metal/industrial scene i za klasu su bolji od svefinske neo-goth scene, međutim, sada imaju sve manje materijala koji bi Indira Radić obradila

Vladimir Petković

Ocena:
6
6/10



Onog momenta kada sam u novinama pročitao uznemirujuću vest da je Indira Radić na svom koncertu u Hali sportova obradila Rammstein, nisam znao na koju stranu da skačem. Da se radujem ili da se ubijem? Proleteri iz istočne Nemačke su naprasno našli put do neke srodne proleterske publike, koja možda i nije mnogo drugačija, kao što bi se očekivalo, nego samo voli da u maniru srpskog rukovodstva “menja strane”.
Opet, pitanje je ostalo gde je Indira slušala Rammstein. Već sam zamislio neku tezgu u zadimljenom gastarbajterskom klubu u mestu 20 km od Frankfurta gde je srpska Shakira u pauzama od inkasiranja na lokalnoj radio stanici slušala najveću nemačku senzaciju od Kraftwerka do danas. Jedino što sam definitivno mogao da zaključim iz ovog incidenta je da su Rammstein postali takav globalni fenomen da je čak i izvesna estradna zabavljačica sa balkanskih prostora u svoj setlist uvrstila obradu njihove pesme Du hast.
Tajna uspeha ovog benda verovatno nije ništa manje prisutna na albumu Rosenrot nego na bilo kojem od prethodna četiri. Opet, toliko je stvari koje čine dobitnu formulu ovog nemačkog giganta da bi svako kategorizovanje tipa „heavy metal/industrial na nemačkom“ bilo suviše jednostavno.
Kada preslušavate Rosenrot, jasno vam je zašto su Rammstein jedini muzički artikl koji prosečni Amerikanac prepoznaje. Peti album poseduje sva ona opšta mesta koja su naterala publiku da globalno prihvati ovaj bend i pored jezičke barijere – kad već pevaju na nemačkom, moraju da deluju dovoljno opako, ali i da kroz svoju teatralnost pokazuju otvorenost u emocijama i odaju utisak nekih dragih i pomalo bizarnih bajki koje smo svi obožavali da čitamo. Uostalom, ni braća Grim se baš nisu isticala u normalnosti. A koliko je zabavnije slušati ih na nemačkom, pokazale su i engleske verzije Engel i Du hast, koje nemaju ni 50 posto čari originala.
Ono po čemu su ipak ostali jedinstveni je da su i dalje jedini bend iz Nemačke koji je uspeo da ostvari ovakav uspeh u poslednjih 10 godina, i pored toga što se zasigurno pojavilo jako puno sličnih bendića iz rodne im zemlje koji su se oprobali u receptu red Metallice + red Nine Inch Nailsa.
Sam album otvara energična numera Benzin u maniru i opsegu vokabulara ranijih hitova Ich will i Du hast, koja ima dovoljno debilan tekst da bi svako ko je par puta gledao Valtera mogao da peva uz nju. Jasno je da svaka od tih pesama ima i dovoljnu dvosmislenost za nemačko govorno područje, ali za ostatak sveta to nije presudno za uspeh ovakvih energičnih hitova.
Situacija se nešto menja u naslovnoj pesmi, kao i u Hilf mir, zasnovanim na klasičnim pričama (Gete, braća Grim), u pesmama koje obiluju ranije pomenutim nabojem i teatralnošću, ali najveći kuriozitet predstavlja prvi nemačko-engleski duet Stirb nicht vor mir / Don't die before I do, gde je sagovornica u ovom božanstvenom ljubavnom dijalogu Sharleen Spiteri (pevačica benda Texas).
Na polju socijalne angažovanosti poput ranijih singlova Amerika ili Rammstein, album Rosenrot predstavlja furiozni protest, ovoga puta protiv homofobije (Mann gegen Mann), dok je ostatak albuma očekivano pun dramskih refrena (Hilf mir, Wo bist du), klasičnog prženja (Zerstören) i jednog preočiglednog dodvoravanja onoj publici koja je eventualno nekad poželela da čuje metal na španskom (?) (Te Quiero Puta).
Sa Rosenrot Rammstein i dalje čvrsto stoje u svom stereotipu da bend na nemačkom može da se bavi ili heavy zvukom ili elektronikom. Ali, takođe i dalje su van klasične metal/industrial scene i za klasu su bolji od svefinske neo-goth scene, međutim, sada imaju sve manje materijala koji bi Indira Radić obradila.
Istina je da se, ako upoređujemo zvuk Rammsteina sa početka karijere, kada su plašili gledaoce po bioskopskim salama u najbizarnijim scenama filma Lost Highway Davida Lyncha, vidi promena smera od njihovog prvog albuma. Preokret na trećem albumu Mutter (2001), gde su zamenili puku sirovost gitara za veću sirovost emocija i veću oplemenjenost produkcije, oseća se i na albumu Rosenrot. Ostaje samo pitanje koliko će imati hrabrosti da na nekom od sledećih albuma pokažu da su sposobni da naprave i neki ipak mnogo smeliji iskorak. Do tada...


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.