Moguće je da su Blink 182 prekid rada objavili shvativši da su generaciju fanova konačno izveli na put, da su bili idealan soundtrack za jedno odrastanje i da kao muzičari i liričari nemaju šta da im pruže. Neka vrsta Politikinog zabavnika koji raste sa svojim čitaocima, a onda ih pusti u život
Ova kompilacija ima naslov i sve karakteristike greatest hits kolekcije. Međutim, ona ne može da posluži kao kolekcija najvećih hitova, ni kao lična karta benda. Ona je više kao anatomija jedne karijere i nepristrasan pogled na celokupan opus benda koji u velikom delu karijere nije bio hit, a u još većem nije bio great.
Greatest Hits pokriva čitav opus
Blinkovaca, od vremena kada su bili ekstremno kredibilni punk favoriti etikete Grilled Cheese i išli na turneju sa
Pennywise i
NOFX (čija ih reputacija prati sve do danas), pa u Kaliforniji nisu izgubili nimalo kredibiliteta, čak ni kad su potpisali za MCA, tj. Geffen (što je vrlo zanimljivo ako se uzme u obzir činjenica da su
Offspring odbačeni čim su izdali za Sony).
Izuzev kredibiliteta, ovaj segment karijere zapravo ne pripada kanonskom Blinku jer su tu započeli sa ortodoksnim troakordnim skatepunk formama i tek na albumu Dude Ranch (1997) konačno artikulisali svoj infantilni pop punk sa neodoljivim pop udicama i ubeležili prvi veliki hit sa Dammit.
Od albuma Enema of the State (1999) kreće hit faza, obeležena mejdžor distribucijom, ogromnim hitovima (What's My Age Again, All the Small Things, First Date) i ekstremno duhovitim i inventivnim spotovima sada već holivudskog reditelja Marcosa Siege. Ova moronic rock faza iznedrila je brojne epigone koji, međutim, nisu uspeli da dostignu dosledan dumb ass party koncept u kome su Blink ostali neprevaziđeni.
Great su postali sa self-titled albumom iz 2003. u kome su odustali od humora i utopili svoj pop punk u nelinearnim emo progresijama i sentimentalnim temama, snimivši duet čak i sa Robertom Smithom. Tada im je bilo jasno da fanovima masturbacija & piva više nisu dovoljni, te da pokušavaju da stupe u kompleksnije međuljudske odnose. Ili bar da probaju oštrija pića.
Noćna mora za ekipu sa
Pitchforka, znam. Sećam se recenzije singla The Cure
End of the World u kome se groze što Blinkovci i Ross Robinson uče Smitha savremenom američkom roku. Na kraju se ispostavilo da je baš Blinkov producent Jerry Finn
Morrisseya trijumfalno vratio u Albion!
Posle tog albuma i turneje objavili su prekid rada. Moguće je da su shvatili da su generaciju fanova konačno izveli na put, da su bili idealan soundtrack za jedno odrastanje i da kao muzičari i liričari nemaju šta da im pruže. Neka vrsta Politikinog zabavnika koji raste sa svojim čitaocima, a onda ih pusti u život.
Greatest Hits je autopsija jedne karijere. Ako želite najbolju ploču Blink-182, bolju i od Greatest Hits, uzmite self-titled. Ako želite da vidite objektivno kakav je to bend bio, uzmite live album The Mark, Tom and Travis Show (The Enema Strikes Back) (2000) gde naizmenično izvode hitove i balaševićevske koncertne skečeve.
Ova kompilacija je suštinski relevantna samo za fanove jer donosi dve nove pesme, obradu The Only Ones Another Girl, Another Planet i novu Not Now. Uostalom tipične Blink whatthefuck momente poput stihova When you fucked grandpa / Did he gently kiss you on the mouth, ionako nalazite na skrivenim tačkama oficijelnih albuma.
Komentari
-
goran (gost)
| 11.11.2007. 15.08.36
za blink ste skroz u pravu , izveli su na put mnoge tinejdzere ..
-
Tom DeLong (gost)
| 06.09.2008. 10.08.59
Greatest Hits is The Best Album Ever!!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.