Sa energijom mladića od 17, ovaj 46-ogodišnji gospodin kreće od nule. Nemajući šta da izgubi, odlučno korača napred. Iskustvo i vetrovi kojima je bio izložen učinili su ga nepobedivim
Mejstrim zvezde imaju pravo na sve, te se mnoge od njih usuđuju da se u napadima histerije poigraju imidžom kultinih muzičara. Tako je Robbie Williams pre nekoliko godina poželeo da bude Frank Sinatra, dok je Sharleen Spiteri (Texas) otišla korak dalje pojavivši se u jednom spotu kao Elvis Presley. Međutim, da bi se neko uistinu približio
kralju, neophodno je zadovolji spisak uslova koji su u industriji danas dobrim delom gurnuti pod tepih. Svestan svojih kvaliteta,
Morrrissey je sebi dao za pravo da se tokom prošlogodišnje turneje za aktuelni album
You Are The Quarry predstavi kao novi Elvis.
Live albumi obično predstavljaju stavljanje tačke na određeni period umetnikovog stvaralaštva, no za ovog mančesterskog trubadura
Live At Earls Court je sasvim novi početak. S jedne strane, njime potvđuje kultni status na obe strane okeana, dok s druge pruža osveženje u pristupu mnogim nezaboravnim pesmama iz svog i opusa benda
The Smiths (1982-1987). Takvo osveženje je potpuno prirodno, što pokazuje Morrisseyeva rasterećenost i spontanost tokom koncerta. Njegova solo karijera prolazila je mnoge faze, ali je nakon polovičnog uspeha albuma
Maladjusted (1997), sedam godina kasnije Morrissey sa
You Are The Quarry ušao u ligu izvođača velikog kalibra.
Na ploči Live At Earls Court zabeležen je jedan od poslednjih londonskih nastupa s kraja prošle godine. Stephen Patrick Morrissey se predstavlja kao potpun i zreo izvođač. Zabeležena atmosfera, često dirljiva, čini da slušalac oseti energiju i uzbuđenje koje je obuzimalo prisutne na tom koncertu. Izbor pesama oslanja se na solistički deo karijere, naročito poslednji studijski album, a česti izleti u Smiths period učiniće da vam srce zastane.
Aritmije počinju već sa How Soon Is Now. U startu ste potpuno razoružani, nemoćni da hladne glave nastavite preslušavanje i upešno održite profesionalnu distancu. U kratkom obraćanju on kaže: "Hvala vam, hvala vam što ste došli. Hvala vam što ste ostali svoji". Morrissey definitivno nije tu zarad spektakularne i jeftine nostalgične zabave. November Spawned A Moster izvodi na oduševljenje publike, dok uz gitarski intro klasika Big Mouth Strikes Again postajete ozbiljno uznemireni činjenicom da više nikada nećeti imati 17, ali i srećni što ste onda, kao što ste uostalom i danas, bili oduševljeni momkom sa buketom cveća u zadnjem džepu pantalona koji konstatuje: "Da, prošlost je neobično mesto".
Jedno od iznenađenja je obrada pesme Patty Smith Redondo Beach. Ukoliko uspete da obuzdate emocije tokom trajanja srceparajuće Let Me Kiss You, sigurno pucate na prve taktove nezaboravne There Is A Light That Never Goes Out. Nema potrebe da je neko posebno motiviše po sistemu gde su ruke?, da vas čujem!, a sad vi!, publika sama peva – iz sve snage!
No, to nije ništa. Pravi izliv topline sledi kroz The More You Ignore Me The Closer i Get, potom najdirljiviji momenat – dramatična imaginarna rasprava sa Bogom – I Have Forgiven Jesus. To kulminira vapajem neprilagođenog deteta u kom se prepliću bol i patnja kroz pregršt upućenih pitanja koja će zauvek čekati na odgovor. Mir kroz gitarsku završnicu nagoveštava obostrano praštanje. Prošlogodišnji singl Irish Blood, English Heart peva se horski sa željom da povrati veru i čast rodne zemlje, koja je već dugo u društvu (belo)svetski siledžija.
Sa energijom mladića od 17, ovaj 46-ogodišnji gospodin kreće od nule. Nemajući šta da izgubi, odlučno korača napred. Iskustvo i vetrovi kojima je bio izložen učinili su ga nepobedivim. Bez obzira koliko ga je godinama pratila i volela, publika ga sada iznova otkriva. Morrrissey ponovo uspeva da nas ostavi bez teksta, daha.
To die by your side, is such a pleasure – the privilege is mine.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.