MASSIMO SAVIĆ
Magija za malo v(j)eštine
Umetnik koji tvrdi da se tek sada posle toliko godina oseća normalno na sceni, a da je sve ove godine imao nelagodnost zbog iste, svojom komunikativnošću i jedinstvenom gestikulacijom na ovom koncertu je potvrdio da je prevazišao taj problem i predstavio unapređenog Massima
Više od decenije od svog poslednjeg nastupa na ovim prostorima, jedan od najekscentričnijih pevača sa hrvatskih prostora se vratio u grad u kojem je svojevremeno, u ono srećnije doba, i živeo neku godinu. Razlog - da promoviše jedno od najzanimljivijih izdanja sa prostora bivše SFRJ - izdanje koje na specifičan način povezuje MTV Adriju i ideju o onovremenosti i kojeg se ne stidi ni jedna strana estrade sa balkanskih prostora.
U atmosferi prepunoj pomešanih emocija i nepatvorenih osećaja koja su ophrvala i publiku i samog pevača,
Massimo je nesebično podelio svoj talenat sa publikom i pokazao da etiketa “estrada” kojom obeležavaju sve ovdašnje izvođače “zabavne” muzike suviše uska da bi pod svoje skute primila talenat ovakvog performera.
Umetnik koji tvrdi da se tek sada posle toliko godina oseća normalno na sceni, a da je sve ove godine imao nelagodnost zbog iste, svojom komunikativnošću i jedinstvenom gestikulacijom na ovom koncertu je potvrdio da je prevazišao taj problem i predstavio unapređenog Massima. Unapređenog, između ostalog, i novim verzijama klasika Bacila je sve niz rijeku, Loše vino i fenomenalnom interpretacijom pesme Stine Olivera Dragojevića koja je i započela čitavu ideju o albumu obrada Vještina (Aquarius/Multimedia, 2005), a zbog kojeg smo se svi i većinski okupili u Domu sindikata. Ili beše nije zbog toga?
Moram da priznam da je za moj ukus koncert mogao taman da se završi posle sjajnih izvedbi pesama Dorian Grayja Stranac u noći i jezovite u Portishead-obojene obrade Loše vino, a pre Massimove izjave da zabava tek sada počinje.
To je verovatno zato što se pod zabavom podrazumevaju Ljubica sa bubicama i Benzina što nema kerozina i “rockerska” obrada Zamisli život u ritmu muzike za ples, ali istina je da ovdašnja publika traži takve vrste hitova i da ima strpljenja da sat vremena gleda David Bowieja na sceni, samo ako će drugih sat vremena moći da skače uz Zdravka Čolića.
A tu se vraćamo na onaj deo koji Massima vezuje za “estradu”. I vakuum koje su ostavile devedesete. I onaj razlog koji verovatno realnije opravdava dve rasprodate sale i toliko interesovanje za njegove koncerte sada, pre nego njegovo trenutno prisustvo na MTV Adriji.
Opet, priznajem da je transformacija iz nevoljne adrogine zvezde u zdravkovskog šoumena zbog kojeg se svojevoljno bacaju brusevi na scenu bila neverovatna i, ako ništa drugo, zaslužuje respect. Jer je publici dala dozvolu da u onoj predosadnoj sali stvori malo magije. A za tako nešto potrebno je bar malo v(j)eštine.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.