Punk i postpunk era su u Australiji iznedrile pojavu nekoliko značajnih pojava modernog rokenrola: počevši od pravovremenog (mada nesvesnog) doprinosa punk oluji 1977. od strane The Saints i kultnih Radio Birdman, preko Birthday Party, jednog od najekstremnijih novotalasnih bendova, a koji će iznedriti famoznog
Nicka Cavea, pa sve do prefinjenog popa
Go-Betweens, uz još masu bendova i izvođača australijska scena se uprkos angloameričkom monopolu nametnula kao nezaobilazna za sve pratioce savremenog rokenrola.
Od formiranja Go Betweens u Brizbejnu krajem sedamdesetih pa do 1989, Grant McLennan i Robert Forster su uz promenljivu postavu grupe potpisali šest izvrsno ocenjenih albuma, uz pregršt sjajnih pesama kao stvorenih za često radio emitovanje, ali bez ikakvog kompromisa sa diktaturom proseka na radio talasima.
Kao što to obično biva, insistiranje na čistoti i autentičnosti emocija doprinelo je da Go-Betweens zaobiđe značajniji komercijalni i medijski uspeh, pa se Forster i McLennan razilaze nakon albuma 16 Lovers Lane, krunom dotadašnje karijere. Nakon devedesetih provedenih u građenju solo karijera, Forster i McLennan na početku milenijuma ponovo udružuju snage, počinju redovno da objavljuju albume tako da je Oceans Apart već treće izdanje Go-Betweens u drugoj fazi delovanja.
Laskave ocene koje je
Oceans Apart dobio u proteklih nekoliko meseci od izlaska albuma u relevantnoj stranoj štampi, iako naklonjenoj veličanju proseka, (u kojoj, na primer,
svaki novi album Rolling Stonesa po inerciji i Jaggerovim press saopštenjima od strane većine kritičara biva poređen sa
Exile on Main Street, iako je umesnije poređenje sa manje cenjenim, mada sasvim simpatičnim
Emotional Rescue ili
Dirty Work) uglavnom su zaslužene: ovo jeste najbolje od sva tri povratnička izdanja Go-Betweens; simptomatično je da je prethodni vrhunac,
16 Lovers Lane, kao i
Oceans Apart producirao isti čovek (Mike Wallis).
Počev od grčevite new vawe poskočice Here Comes a City, preko blistavih pop pesama kakve su Finding You ili This Night's For You, pa do ispovednog Forsterovog vatrometa u Darlinghurst Nights, album pleni elanom, vitalnošću i magijom kojom McLennan i Forster razrađuju sopstvene emocije.
Sa druge strane, u nekoliko pesama pobedu odnosi zanatsko majstorstvo nad rokerskim impulsom, te deo albuma zvuči kao nostalgična pop razglednica iz sredine osamdesetih, što samo po sebi nije mana. Ipak, pesme u kojima se više oseća neprigušena tenzija jasno pokazuju zašto je ovo ubedljiviji album od prethodnog, smirenijeg Bright Yellow, Bright Orange (2003). No, Forster/McLennan su duhoviti momci, pa i kad unesu malo više šećera u pesmu, balans donose iskreni, poetični i na momente humorni tekstovi.
U celini gledano, u današnjem carstvu surogata dubokih emocija posredovanih gitarom i glasom, album koji i posle nekoliko preslušavanja podstiče na dalje uživanje u njemu, potvrđuje da je Oceans Apart u samom vrhu pop produkcije 2005. Da li će se ponoviti situacija iz osamdesetih, kada su Go-Betweens bili jedan od favorita rok kritike, ali ne i najšire publike, ostaje da se vidi.
Bez obzira na to, zen – romantična svetlost koju u svojim pesmama isijavaju ova dvojica Australijanaca dovoljno je jaka da dopre i oplemeni sve sa nepomućenim vidom i tu ništa ne mogu ni geografska, okeanima merena, udaljenost, ni informatički mp3/DVD teror današnje muzičke ponude, kome, sa druge strane jedino možete i da se obratite da bi dobavili Oceans Apart, s obzirom na mršavu ponudu kvalitetnih pop albuma novije produkcije u našim radnjama.
Za kraj, još jedna analogija sa naslovom ovog albuma: u zemlji u kojoj se pop - kulturna publika sistematski retardira najgorim oblicima popularne muzike iz tzv. "bolje prošlosti" i mutantima izraslim iz njihovog naopakog nasleđa i u kojoj moderni zelenaši koji drže novac i moć u čoveku vide samo lakomislene oblike života željne "lakog keša", svaki pokušaj sugerisanja kvaliteta alternativnog pop sastava kakav su Go-Betweens deluje da će uspeti koliko i pokušaj razgovora dvojice ljudi “razdvojenih okeanima".
Svako ko drži do sopstvenog dobrog ukusa već zna da su Go-Betweens ponovo u izvrsnoj formi, te se svrha ove recenzije iscrpljuje u demonstraciji rečitosti gorepotpisanog. Ipak, manjinu obaveštenih to ne treba da obeshrabri - važnija je činjenica da su Go-Betweens posle
Oceans Apart od svog albuma snova razdvojeni tek po kojom barom i da uz sastave kakvi su
Mercury Rev ili zemljake iz Sleepy Jackson čine sam vrh moderne pop melanholije. A na vrhovima nema mesta za čoporativna/korporativna okupljanja, ali se svet bolje vidi.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.