"Low Life“ - mitovi i legende rokenrola

Niški pisac i strip autor Dejan Stojiljković pre 20-ak dana je objavio zbirku priča Low Life, koja je rezultat fascinacije rokenrolom, ličnostima rok muzičara i mitovima o nastajanju slavnih pesama i albuma.

Stojiljković, inače urednik niškog magazina Presing, iza sebe već ima zbirku urbane proze Leva strana druma, o kojoj smo već pisali.

Kako on za Popboks kaže, Low Life je konceptualna zbrika proze koja mitove i legende rokenrola, kao i njihove protagoniste, tretira kao živi materijal za oblikovanje priča i književnu nadogradnju.

Ona sadrži devet pripovesti: osam pripovetaka i jednu podužu novelu koja je neka vrsta kreativnog stožera zbirke.

„Koncept pripovedaka u knjizi je jednostavan: stavi autentične ličnosti u naizgled autentične situacije i - igraj se...“, navodi Stojiljković.

Tako kroz priče defiluju članovi grupa Kraftwerk, New Order, The Rolling Stones, Oasis, Tom Vejts, Majk Oldfild, otac delta-bluza Bobi Džonson, muzički mogul Ričard Brenson i drugi.

„Oni nisu tu samo da bi sve to izgledalo atraktivno i ekstravagantno, već su živi učesnici u priči, likovi od krvi i mesa, sa svim svojim vrlinama i manama. Stavljeni su ponekad u autentične situacije kao što je, na primer, tragedija na koncertu u Altamontu gde Stounsi izvode neku vrstu satanističkog rituala uživo pred 300.000 ljudi ili susret članova grupe Kraftwerk sa Bernardom Samnerom, frontmenom New Ordera, u Mančesteru sredinom 80-ih.“

Stojiljković ističe da su to mitovi i legende koje je interpretirao na svoj način, poput one u kojoj Bobi Džonson prodaje dušu đavolu za umeće sviranja gitare ili ranih dana Toma Vejtsa kada on, „svirajući klavir u nekoj kurvarnici na periferiji Memfisa, upoznaje dvojicu demona“.

„Postoji velika količina intertekstualnosti u pričama, mnoge rečenice su citati i umetnuti omaži nekim muzičarima ili pesmama, sitni detalji, poput imena protagonista i mesta (bordel i kafić u priči Toplesi i tange nose imena dva Vejtsova albuma, početne rečenica u priči Iza čudesnog zida je stih iz pesme Don't Look Back in Anger od Oasis...), što će skapirati oni kojima je rokenrol malo više od muzike, a neće zasmetati onima koji nisu preterano upućeni u sve to.“

Pored pomenutih mitova i stvari koje su očigledna izmišljotina, u knjizi ima dosta autentičnih, faktografskih podataka vezanih za grupe, muzičare, njihov kreativni i privatni život, nastanak nekih antologijskih albuma i pesama...

„Tako da oni kojima se moje priče baš i ne svide, ako ništa mogu bar sebe da obogate za neka nova saznanja o poznatim rokerima i njihovoj muzici“, zaključuje Stojiljković.