Ken Stringfellow je na bis izašao sa kravatom i u kupaćim gaćama. Mislim da je faca: skinuo bi se go, da i mi nešto vidimo, ali se zbog toga u Americi ide u zatvor…
Mesto: Minehn
Vreme: 15. avgust
Moram priznati da me je na posetu koncertu
Posiesa najviše motivisala vest da Jonathan Auer gostuje na novom albumu
Big Stara, njihovom prvom izdanju posle pet godina pauze. Kada su Posies u pitanju, moj lični favorit je bio i ostao njihov debi
Failure(1988), koji je pre tri godine doživeo i luksuzno reizdanje. Najnoviji
Every Kind Of Light ipak spada u donju polovinu celokupnog opusa ovog izuzetnog benda.
Minhenski
Atomic Cafe je klub koji je za vrlo kratko vreme postojanja stekao prilično dobru reputaciju i van granica nemačke zemlje. Ruku na srce, osim dobre lokacije, skupog piva i dobrih koncerata, taj klub i ne nudi puno. Ventilacija je prilično loša, posetioci su prilično loši, akustika je izuzetno loša. Ipak, lista dosadašnjih izvođača je impozantna, a njoj se prošlog ponedeljka pridružio i ovaj vašingtonski tornado.
Koncert samih The Posies je bio... pa... skoro maestralan. Mnogo bolje to uživo verovatno i ne može. Mnogo bolje i slobodnije nego na albumima, naročito poslednjem. Sveže ofarbani Ken Stringfellow konstantno je mlatio crnom ofarbanom dugom kosom i sa Ianom neizmenično ispaljivao talase teških rifova. Dinamična svirka.
Ken je na bis izašao sa kravatom i u kupaćim gaćama. Mislim da je faca, skinuo bi se go, da i mi nešto vidimo. Ali, zbog toga se u Americi ide u zatvor...
Mnogo višeglasnog pevanja, uglavnom brzo, uglavnom bučno, uglavnom žestoko, na sredini su malo razvodnili sa par poskočica. Taj američki humor po svaku cenu ih je, mislim, koštao mega karijere.
Posies su krajem 80-ih bili tipovani kao sledeća velika stvar, ali izgleda da je od toga ostala samo stvar. I to ona(da oprosti ženski deo čitalaštva, ako on uopšte i postoji). Možda im sad i nije loše. Sviraju pred 70-80 ljudi od kojih pola nije ni platilo kartu.
I još par asocijacija za kraj.
Pa, malo me podsećaju... melodijski na
Jayhawkse, gitarski na stare
Teenage Funclub, po nastupu i energiji na
Flaming Lipse, solaže pomalo čak i na
Dinosaur Jr. koje, na žalost, nisam nikad gledao (J. Mascis solo ne računam). I sve to, naravno, u istoj ravni. The Posies su velikani i debela velika zvezda Jon Auer i mršavi Holanđanin/Francuz/Sijetlanin Ken Stringfellow i basista nikad prežaljenog
one night standOverwhelming Colorfasta Matt Harris. Ne zaboravimo ni Dariusa Minwallu na bubnjevima.
Sve u svemu, dobar početak radne nedelje. A večeras na Weezer. Pozdrav popboksovcima. Čitateljkama i čitaocima.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.