U novogodišnjoj noći na krovu Toppers' Housea , najpopularnijeg mesta za samoubistvo u Londonu, četvoro neznanaca otkrivaju da oduzimanje sopstvenog života ne mora da bude tako intimna predstava kako su zamišljali
Hornby se ovoga puta bavi ne baš prijatnom temom: samoubistvom. Ili, da budemo određeniji, razlozima za taj čin.
Da li je knjiga mračna i teška? Nije. Da je tako,
Nick Hornby (London, 1957) ne bi bio to što jeste: najprevođeniji živi engleski pisac.
Dug put do dna (Alnari, Beograd) je neodoljiva mešavina gorko-slatkog, tužno-veselog, iskreno-ciničnog teksta sa junacima koji su obični ljudi običnih života i običnih sklonosti. Priča o četiri osobe različitog porekla, socijalnog statusa i karakternih osobina, koje slučajno spaja odluka da izvrše samoubistvo sa krova Toppers' Housea , zgrade samoubistava, pretvara se u inteligentno i duhovito preispitivanje čuvenih razloga za i protiv. Spisak koji pravi svaki potencijalni samoubica, tvrdi Hornby, tj. svako od nas.
Maureen je sredovečna samohrana majka koja ne može da podnese činjenicu da je njen sin mentalno retardiran; Martin je TV zvezda, umešan je u seksualni skandal sa maloletnicom, žena i deca su ga ostavili, nesposoban je za bilo kakav korak dalje i rešen da dostojanstveno završi život skokom sa pomenute zgrade. J.J. je Amerikanac, muzičar kojem je propao bend i kojeg je ostavila devojka, a odlučio je da od sebe napravi tragično preminulog neshvaćenog umetnika. Četvrti član pomenutog kvarteta je mlada pankerka Jess , kćerka poznatog političara, razočarana u prvu ljubav, porodicu, život i sve ostalo.
Rešenost za odlazak u smrt opada kad počnu pojedinačno da iznose svoje razloge. Ostavši bez opravdanja, povezuju se u čudnu družinu potencijalnih samoubica, kojima je na prvi pogled ta sklonost jedina zajednička osobina. Tražeći razloge za, otkrivaju da su razlozi protiv ipak ubedljiviji. Otkrivajući uzroke gube volju za posledicom. Problem nije u njihovim životima, nego u njihovoj usamljenostima i zatvaranju u sopstvene unapred određene putanje. Kad čudna četvorka otkrije da se život ne planira nego živi, shvatiće i njegovu dragocenost.
Impresivni Hornbyjev stil pisanja, duboko uronjen u pop kulturu, uz odličan smisao za karakterizaciju likova i njihovih međusobnih odnosa, i ovaj put besprekorno funkcioniše. Već nakon uvodnih poglavlja uvučeni ste u lične melodrame njegovih junaka: sa njima saosećate, patite, smejete se i navijate za njih.
Daleko od klišea jeftine patetike, Hornby svoje likove konstruiše kao ono što jesu: stvarni ljudi od krvi i mesa, sa stvarnim problemima. Možda to i nisu najveći problemi ovog sveta, ali za četvorku iz ove knjige sigurno jesu. Zato ih oni tako teško i rešavaju sami, ali zajedno je to već druga stvar.
"Po prirodi sam depresivan", kaže za sebe Hornby – Amerikanac u engleskom pakovanju, kako su ga opisali britanski kritičari – «dosta dugo i meni se činilo da me život vozi krivim putevima. Najpre sam propao kao učitelj, zatim kao novinar, a onda i kao scenarista. Od skoka u bezdan spasila me je samo ljubav prema fudbalu i rock muzici."
 |
Hitovi i legende:
Knjige:
Stadionska groznica – 1992.
High Fidelity – 1995.
Sve o dečaku – 1998.
Kako biti dobar – 2000.
31 pesma – 2003.
Dug put do dna – 2005.
Filmovi:
Stadionska groznica – 1997. (režija: David Evans)
High Fidelity – 2000. (Stephen Frears)
Sve o dečaku – 2002. (Chris & Paul Weitz)
Stadionska groznica – 1997. (Farrelly brothers)
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.