A gde je ekipa?

mesto: Dom omladine Beograda
vreme: 17. jul 2005

Mali klub Doma omladine ispostavio se, nažalost, kao sasvim adekvatan za nastup južnjačkih anarho punk vedeta Against Me! kojima je predigru pružila Euforia, jedna od najperspektivnijih srpskih rock 'n' roll grupa.

Iako je Euforia bila kontraindikovan izbor za predgrupu Against Me!, jer se i po žanru i po ciljnoj grupi znatno razlikuju, momci su pokazali da je energija sa ploče ispraćena moćnim živim nastupom. Publika, kao i uvek, u ovom prostoru nije čula vokale i razaznavala reči, ali ih je Euforia razoružala svojim energičnim grungeom, učinivši da 1995. ne izgleeda kao mamurluk, niti kao nešto što nam pružaju samo strani bendovi. Ako se Euoforiji išta može zameriti, to je prerano trošenje najvećeg hita, najbolje pesme i aktuelnog singla Blokovi , koji im je umesto vrhunca nastupa poslužio samo kao malo podmićivanje blazirane publike. Kao što većinu problema njihove ploče može da reši producent, tako bez sumnje sve ove koncertne može da izleči dobar menadžer.

Against Me! su nastupili samouvereno, kako i dolikuje favoritima sa poznate Fat Wreck etikete. Unoseći uticaje južnjačkih blues i country idioma sa formalnim rešenjima tradicionalnog rock, Against Me! oplemenjuju tipičan četvoročlani sastav sa dvoglavom vokalnom pretnjom, pa čak i prevazilaze standardnu ponudu koju Fat Wreck gaji.

Odličnoj svirci jedino nije prisustvovao dovoljan broj ljudi. Žalosno je, recimo, videti s jedne strane Euforiu, srpski bend sa mejdžor ugovorom, koji nema čak ni jaku ekipu iz kraja, što može da znači da oni više nemaju kome da se obrate. Da su se čak i klinci bespovratno podelili na paralelne svetove. Sve to nasuprot alternativnoj američkoj grupi, moguće dovoljno očajnoj da svira u Beogradu, koja ipak ima zdrave preduslove za razvoj jer ima i publiku, kako u svom žanru, tako i u svojoj sredini, i konkurenciju koja joj postavlja sve više ciljeve.

Našem rock 'n' rollu mogu pomoći samo Nebesa, jer ma koliko sumanuto zvučalo Against Me! su morali da se probiju da bi došli dotle da sviraju u Beogradu. Euforiji je verovatno bilo dovoljno što su se latili gitare. Hvala Bogu, te zaista sjajno sviraju! Amen.