Michael Brecker u životnoj opasnosti?

mesto: Vjen, Francuska
vreme: 5. jul 2005
produkcija: Festival Jazzavienne

Michael (1949) je jedan od najcenjenijih i najviše nagrađivanih muzičara poslednjih decenija, ne samo u jazzu nego u svim pop kategorijama zajedno. Komercijalni uspon započeo je sa starijim bratom, trubačem Randyjem, početkom 70-ih, a 1979. je s vibrafonistom Mike Ma(i)nierijem osnovao ključni fuzijski sastav Steps Ahead. Kao jedan od najtraženijih session-svirača, Michael Brecker je sarađivao takoreći sa svim značajnim veličinama jazza i rocka, u rasponu od Horace Silvera, Chet Bakera, Charlie Mingusa do Frank Sinatre, i od Zappe i Lennona do Springsteena i, posebno, Paula Simona.

Razmerno kasno počeo je lično da predvodi sastave i da objavljuje sopstvene albume (prvi tek `87!), ali je dobio čak 11 nagrada Grammy! Omiljen i od publike i od kritike, Brecker je ujedno zbog svog stila muziciranja i inovacija često izučavan na savremenim muzičkim školama. Pred raspad SFRJ gostovao je čak i na Mesamu, no njegov nastup je ostao zapamćen najviše po demonstriranju tada nove muzikantske fore EWI/Electronic Wind Instrument.

Prošlog leta sa Ma(i)nieriem je obnovio Steps Ahead i nastupali su po velikim festivalima, što im je bio plan i za ovu sezonu. Kada je sastav u Vjen stigao bez Michaela, prvobitnu sumnju da je u pitanju neprofesionalnost (tj. odlazak zvezde na unosniju tezgu), ubrzo je pomračila krajnje loša vest o Breckerovoj bolesti. Na početku svirke Ma(i)nieri se i obratio publici kratkim objašnjenjem, uz ujedinjene želje prisutnih za Michaelov oporavak.

Steps Ahead su bili, a srećom i ostali, među onim prvobitnim fuzijskim/jazz-rock sastavima koji su zaista ujedinjavali dotad razdvojene vrste (stilove, žanrove) muzike, a ne gomilali opremu/efekte/tehnologiju. Delimično i zbog toga, ostali su nepoznati široj publici, najčešće pominjani kao rasadnik i odskočna daska bogatog niza briljantnih instrumentalista koji su sarađivali sa vrhunskim zvezdama, od Miles Davisa do Stinga. Njihov neprikosnoveni vođa, virtuozni vibrafonista, kompozitor, aranžer, producent... Mike Ma(i)nieri, ima decenije karijere očitane kao Ko-je-ko? u jazzu i popu.

Za nastup na festivalu u Vjenu čak je umesto M. Breckera bio najavljen takođe poznati/u jazzu pedigrirani Bill Evans, no na kraju se na bini obreo Bendik Hofset. Dok je vibrafon vodio stvar, bilo je veoma dobro, a postalo još bolje kad je kao spec. iznenađenje najavljena pijanistkinja iz Brazila Eliane Elias. Pošto je i ona bila član Steps Ahead (kratko, `83.) a inače udata za trubača Randy Breckera, Michaelovog brata, koncert je time poprimio duh posvećenosti, posebnog događaja obolelom virtuozu u čast.

Eliane se kao već afirmisano čudo od deteta pre više od 20 godina preselila u Njujork i izgradila sopstvenu, poštovanja vrednu jazz-karijeru. Ali, kao što biva sa ženama koje i dobro pevaju i još bolje izgledaju – njene sviračke sposobnosti su ostale potcenjene. Zato je veoma prijalo čuti koliko vešto barata koncertnim klavirom, a ni vidik nije bio loš – naprotiv, g-đa Elias godi očima, najblaže rečeno! Njeni baraži kontra vibrafona bili su ubedljivo najbolji deo koncerta, a čim je ona digla ruke s dirki (tj. prestala da diktira tempo i dinamiku), jalovi pratioci kao svojevremeni/pozni Milesov gitarista Mike Stern, zgrabili su banku i gušili tehnikalijama. Letnji pljusak nije bio neophodan da rastera probirljiviji deo publike iz antičkog amfiteatra.

Pouka ovakvog sticaja okolnosti/postave svakako je da proverite stare albume Steps Ahead, ali i diskografiju Eliane Elias koja muzicira rame-uz-rame s Hancockom, gostuje u Toots Thieleman`s Brasil Project i rukovodi orkestrom Gilberto Gila. Na nosačima zvuka propevala je tek `89. ( ...Plays Jobim) pa, srećom, možete naći i novi vokalni album ove zrele plavuše, Dreamer (BMG, 2004).