Već posle nešto više od pola sata, publika je bila u delirijumu nakon Bobovog klasika Bad Card . Na kraju, Exodus u trajanju od 20 minuta i svi više nego zadovoljni
Mesto: Studentski kulturni centar
Vreme: 3. jun 2005.
Produkcija: Tom Tom Music
Uvertira nije slutila na dobro. Nešto pre deset sati ispred
SKC-a su se pokačila dva maloletnika. Taman kad se činilo da će se frka smiriti, krupniji i za glavu viši klinac je odšetao do obližnje kante za đubre, uzeo pivsku flašu i razbio je o glavu suparniku. Usledilo je nabadanje i šutiranje. Divljaštvo je prekinula klinka od nekih metar i po sprečivši nasilnika da unakazi žrtvu. Sve to se odigralo kod ulaza u SKC pred nekoliko stotina zanemelih svedoka. Naravno, organi reda pojavili su se desetak minuta kasnije i po ko zna koji put potvrdili urbanu legendu da ih nikad nema kad su najpotrebniji.
Posle navedenog peace & love & positive vibration spektakla sa pucanjem flaša i lobanja, usledio je uobičajen (mal)tretman publike – beskonačno čekanje početka koncerta u zagušljivom SKC-u. Ostaje nejasno zašto po takvoj vrućini koncert nije održan u bašti.
Ipak, vredelo je sve izdržati, jer je već predgrupa Smoke'n'Soul najavila dobar provod. U nešto manje od sat vremena, Smoke'n'Soul su nagovestili kako će izgledati koncert najmlađeg sina
Boba i Rite Marley. Julian Marley ne samo da od sve dece najviše fizički liči na oca, već se ta ocena odnosi i na njegovu muziku. Što je i ranije bilo jasno svakome ko je preslušao kompilacijski
The Marley Family Album (1995) na kome od deset projekata članova porodice, Julianov hit
Lion In The Jungle najviše podseća na delo najveće reggae zvezde. Ukratko, muzika Juliana Marlya bi se mogla opisati kao roots-rock-reggae i u tom ritmu protekao je koncert.
Julian Marley & The Uprising Band su od 12:05 do kraja koncerta pokazali kako se svira dobar izvorni reggae. Putem kojim je krenuo Bob Marley nastavio je njegov najmlađi sin. Dakle, roots-rock-reggae, uz povremene uticaje jazza i funkyja. Atmosfera je bila odlična: pesma, igra i veselje, čemu je doprinela i popunjenost SKC-a. Ljudi taman koliko treba, koliko je dovoljno da se izbegne padanje u nesvest.
Naravno, najbolji delovi koncerta bili su oni u kojima je Julian Marley sa svojim osmočlanim bendom svirao očeve stvari. Već posle nešto više od pola sata, publika je bila u delirijumu nakon Bobovog klasika Bad Card . Na kraju, Exodus u trajanju od 20 minuta i svi više nego zadovoljni.
E, sad, pitanje je da li stoje priče o sinu koji zloupotrebljava očevo ime. Pa, ne baš. Jer Julian, sin Rite i Boba Marleyja, odrastao je uz reggae i čitav svoj život proveo je što na turnejama, što u studijima. Svestan da nikad i ni pod kojim uslovima neće nadmašiti oca, nastavio je njegovim putem, snimio nekoliko albuma, shvativši da publika na koncertima očekuje tatine stvari. A to što traži, publika i dobije.
Bob Marley je ime koje garantuje uspeh. Otud i ne bi trebalo da čudi što njegov najmlađi sin ne beži od svog porekla. Jer, izgleda da je Julian shvatio na primeru najpoznatijeg Bobovog i Ritinog potomka –
Ziggyja, da je izlazak iz očeve senke uzaludan posao. Čak i kad je reč o tezgarenju, ni tu nije najgori.
Primera radi, setimo se ponovo okupljenih
The Wailersa koji su nastupili na prošlogodišnjem EXIT-u. Ni to nije problem, jer Boba Marleyja danas obrađuju i Kurta i Murta, čak i Bajaga snima obradu - i to baš
Redemption Song . Zato i nije problem kad njegov bend krene na „povratničku“ turneju ili kad sin obrađuje hitove uz koje je (od)rastao. Tu bar nema laži i prevare.
Ima i pored Bajage još mnogo njih koji će ukaljati časno ime Boba Marlyja. Porodica i prijatelji tu još samo spasavaju što se spasiti može.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.